Државa гради ново складиште нафте

Уместо за 18 дана, Србија би изградњом новог складишта за нафту, бензин и дизел, имала државне залихе ових енергената за више од два месеца. Зато је Министарство енергетике прошлог месеца расписало јавни конкурс за услуге саветника за јавно-приватно партнерство, којим се позивају највећа складишта нафте и нафтни гиганти да заједно са државом изграде складиште нафте вредно 500 милиона евра.

На конкурсу, који ће бити отворен до 14. новембра, Министарство енергетике од будућег саветника тражи да утврди под којим условима и у ком односу је потребно подићи резервоаре. У складиштима на државним залихама Србија има око 50.000 тона нафте, што је десет пута мање од прописа ЕУ, који налажу да до 2023. године обезбедимо 500.000 тона.

Идеја је да држава пронађе приватног партнера и да заједно са њим подигне ново складиште или да прошири оно у коме се енергенти већ чувају. У том случају, посао би био јефтинији, јер не би морале да се чекају бројне дозволе, већ би тај новац могао да се искористи за опрему и пуњење овог складишта.

Томислав Мићовић, генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије, каже, да је влада летос усвојила Уредбу о плану и критеријумима набавки за формирање обавезних резерви нафте, која налаже да држава изгради складиште горива како би се смањила неизвесност у снабдевању.

– Залихе се сада чувају у Републичким робним резервама у које ће закључно с 2018. моћи да се складишти нафта и гориво. Србија има обавезу да изгради ново складиште са залихама од 61 дан као чланица Енергетске заједнице. С тим, што све земље Европске уније имају залихе за 90 дана, а Србија се одлучила за 61 дан, узимајући у обзир нето потрошњу нафте и деривата – каже Мићовић.

Залихе нафте и горива су лане биле још мање него данас и могле су да подмире потребе Србије за свега две недеље – 14,5 дана.

– Износ залиха једне зеље мења се сваке године, јер се резерве рачунају у односу на потрошено из претходне. Зато је било идеално куповати нафту и деривате док је барел био испод 30 долара, односно на историјском минимуму. Сада је та куповина неупоредиво скупља – каже Мићовић.

– Залихе се користе у екстремним и ванредним ситуацијама. У случају земљотреса, опадања нивоа река и спречавања речног саобраћаја, немогућности увоза, каже он и додаје да држава резерве купује од накнаде коју на сваки литар горива плаћају произвођачи и продавци, 2,6 динара по литру на бензин и дизела, плус ПДВ што износи 3,12 динара по литру на гориво. Држава је, иначе Уредбу о накнади за обавезне робне резерве донела још 2014. године и то је огроман новац који се сваке године слива у буџет за ове намене – каже Мићовић.

Упитан да ли би Србија резервоаре могла да гради с неком од нафтних компанија које овде послују, Мићовић каже да би било добро да држава сазна с коликим капацитетима располаже у овом часу.

– Услове за складиштење има „Нафтохем” у Сремским Карловцима, НИС и „Џет оил” у Смедереву – закључује он.