Скривали дугове губиташа од ММФ

Иза кулиса минулих преговора са Међународним монетарним фондом (ММФ) остало је и једно непријатно признање о коме се последњих дана све више говори. Све је почело за преговарачким столом када су представници Министарства привреде Џејмсу Руфу, шефу мисије, „узели муштулук” да је петрохемијски комплекс („Азотара”, МСК и „Петрохемија”) поново нагомилао дугове према „Србијагасу”.

Према нашим сазнањима, ММФ је тада први пут током трајања аранжмана из предострожности упознат са чињеницом да су нагомилане обавезе „Азотаре” око 50 милиона евра, али и да МСК није плаћао рачуне за гас. Током шесте ревизије изнета је и оквирна процена по којој су нагомилане обавезе овог комбината из Кикинде достигле око 30 милиона евра. Претходно су наше власти уверавале званичнике из Вашингтона да се са таквом праксом прекинуло. И државни званичници, али и Душан Бајатовић, директор „Србијагаса” уверавали су јавност да велики дужници сада уредно плаћају своје рачуне. „Азотара” је чак почетком јуна проглашена за овогодишњег добитника награде „Бизнис Партнер 2016”, коју додељује Мас Медија Интернешнел. Ова фирма је окарактерисана као „најперспективнија компанија југоисточне Европе у области производње минералног ђубрива, азотних једињења, амонијака и карбамида”. У међувремену смо од премијера Вучића чули да је ова власт од претходне, када је о петрохемијском комплексу реч, наследила ђубре.

Ни рачуни „Петрохемије” нису чисти. Ове године порески обвезници преузеће дуг ове компаније према НИС-у у износу од 105 милиона евра. И после тога стари дугови ове панчевачке фабрике износиће око 400 милиона евра.

Како кажу учесници у преговорима, Руф уопште није био изненађен тиме што су креатори српске економске политике признали да дугови постоје. Представници Фонда су још током четврте и пете ревизије наслутили да петрохемијски комплекс и „Србијагас” немају чисте рачуне. Још тада је члановима мисије напоменуто да „Азотара” можда има неки дуг за гас, али је крајем августа то правдано хаваријом која се догодила у погону у Панчеву, а о којој овдашња јавност не зна баш ништа.

Јуче смо у „Азотари” покушали да сазнамо о каквој хаварији је реч, али одговоре нисмо добили.

Формално, у званичној преписци са ММФ-ом, после комбиноване четврте и пете ревизије никакви дугови нису спомињани. Међутим, овога пута у свом саопштењу, Фонд је изричито напоменуо да је „веома битно да се престане са праксом финансирања слабих јавних субјеката и предузећа путем дуговања према ’Србијагасу’ и ЕПС-у”. У овом контексту, објашњава се да ће програм захтевати израду јасних планова за трајно решење или реструктурирање „Петрохемије”, „Азотаре” и МСК.

Међутим, премијер Александар Вучић је, гостујући у емисији „Упитник” на РТС-у, поново заинтригирао јавност када је реч о пословању ових компанија.

– Оно што се догађало у „Азотари” је скандал и тиме треба да се баве државни органи – рекао је премијер, али није одговорио на питање има ли елемената за кривичну одговорност.

– Ми да „крваримо” 50 милиона евра да би неко лепо живео – нећемо. Треба да трошимо тих 50 милиона евра за пензионере – негодовао је премијер.

Први пут се на пословање ових компанија пожалио пре десетак дана када је истакао да је због лоших резултата „ове три компаније, љут на самог себе, јер није додатно проверавао пословне билансе тих предузећа, већ је веровао у ’лажне извештаје’”.

А како може да се види из пословних књига, „Азотари” се не пише добро. На крају прошле године компанија је пословала са губитком од 2,6 милијарди динара. Притом су дугорочне обавезе ове компаније износиле 22 милијарде динара, а краткорочне финансијске обавезе биле су око две милијарде.

Како сада може да се чује, предузећа „Петрохемија”, „Азотара” и МСК ће од идуће године добијати гас од „Србијагаса” само ако га редовно плаћају. До краја ове године гас ће дужницима бити испоручиван иако имају велике дугове према „Србијагасу”.