Петак, 12.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Неруда” отвара „Слободну зону”

Међународни фестивал ангажованих филмова, током ког ће бити приказано 50 остварења, од ове године има такмичарски карактер
„Неруда” отвара „Слободну зону”
Сцена из филма „Неруда” (Фото: „Слободна зона”)

Пројекцијом чилеанског филма „Неруда” вечерас у 20 сати, истовремено у Београду, Нишу и Новом Саду почиње 12. фестивал „Слободна зона”. Током шест дана овог међународног фестивала биће приказано 50 документарних и играних дела из целог света, а за почетак је одабран филм Пабла Лараина које испитује улогу уметника у друштву: треба ли он да буде ангажован, херој и глас хиљада људи?

Окосницу програма чине филмови о проблемима савременог друштва у доба глобализације: од рата у Сирији (потресни документарац „Уклети” сиријске редитељке Ливе Јазји, о људима заробљеним у рушевинама градова), преко његових последица (берлински победник „Пожар на мору” Ђанфранка Розија, документарац о мигрантској кризи), до застрашујуће перспективе глобалног сајбер-рата у који је свет већ закорачио (амерички „Zero Days” Алекса Гибнија).

Публика ће имати прилике да види „Под сунцем”, филм о трочланој породици у Пјонгјангу, који је екипа снимала под сталном присмотром власти, затим „Сутра” у ком глумица Мелани Лорен и активиста Сирил Дион истражују да ли је могуће мењати свет и шта свако од нас као појединац може да учини на путу промене, као и „Uncertain” о кажњеничкој колонији на обали умирућег језера.

У посебној тематској целини „Женска линија” биће приказана два филма о насиљу и превазилажењу личне и колективне трауме, најавио је директор фестивала Рајко Петровић. Јунакиње филмова „Замка за снове” и „Жене плешу сећања” на личном примеру показују како се кроз стваралачки чин и друштвену акцију артикулише протест и освајају права и слободе.

Биљана Туторов, селекторка регионалне селекције, одабрала је 17 филмова о последицама прошлости, о садашњости и будућности региона, у којима је реч дата сведоцима а не историчарима. Међу тим филмовима је и „Завештање” Ивана Јовића, у којем говоре последњи преживели из логора НДХ, документарац који ће на „Слободној зони” имати светску премијеру.

Фестивал ове године постаје такмичарски, а филмове ће оцењивати неколико жирија. Биће проглашени најбољи ангажовани филм у међународној конкуренцији (председница жирија је критичарка нашег листа – Дубравка Лакић), као и у регионалној селекцији. У селекцији „14 плус” жири тинејџера чиниће ученици средњих школа Београда, а биће додељена и награду жирија „Хјуман рајтс”.

Публика „Слободне зоне” ће, као и ранијих година, својим гласовима одабрати пет филмова који ће наредног пролећа бити приказивани у оквиру турнеје фестивала по градовима Србије.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.