Обнова саборног храма у Мостару

Мостар – Обнављање саборног храма Свете тројице у Мостару обнова је и православља и српског живља у долини Неретве, почиње причу Радивоје Круљ, мостарски парох који, ето, шеснаест година од када је ова светиња уништена, с радошћу најављује њену поновну изградњу. Има ли симболике у томе да је после укупне или делимичне реконструкције свих цркава и манастира у овом региону, на крају, као круна, стигла на ред и црква Света тројица, сувишно је, каже, говорити.

Симбол града, живописна и монументална црква Свете тројице била је један од највиших и најлепших православних храмова на Балкану. Данас из Бјелушина, месту на коме су рашчишћене рушевине, а стари камен спреман за нову цркву, сеже поглед на цео Мостар. Из града у коме су обновљени сви стари и подигнути нови верски објекти друга два народа, може се рећи само једно – Мостар неће бити ни налик оном предратном све док се у његову слику поново не „утка” и ова богомоља. 

– Обнова је подељена у две фазе – грађевински део за који је, према проценама, потребно око 2,5 милиона евра, док је за укупну реконструкцију храма и комплекса око храма (Владичански двор, Стара и женска школа и још неколико објеката) потребно око 7,5 милиона евра. Прву донацију вредну пет хиљада евра добили смо од Фарука Ћупине, угледног мостарског адвоката који је, ето, пожелео да помогне, прича парох Круљ, најављујући донаторско вече 10. маја до када би требало да се прикупи новац за почетак радова. Тада ће бити додељене захвалнице свима који су помогли и уколико новац за грађевинске радове буде прикупљен почиње реконструкција. После донаторске вечери, на којој се очекују највише државне и верске званице, акција прикупљања новца се наставља како би овај храм у што краћем року био обновљен и добио онај изглед који је имао пуних 119 година постојања.

За сада постоје обећања готово свих локалних и федералних институција власти, као и Владе Републике Српске и Владе Републике Србије да ће учествовати у обнови, па је тако град Мостар из буџета предвидео донацију од око 50.000 евра, а федерална влада помоћ у износу од 100.000 евра.

На питање какви су планови за обнову и Владичанског двора на коме се донедавно радило, мостарски парох каже да је овај објекат делимично обновљен и да остаје да се заврше унутрашњи радови.

– Све зависи од финансија. Владичански двор ће после комплетне реконструкције бити у функцији Српске православне црквене општине Мостар, Епархије захумско-херцеговачке и приморске, као и повратка владике у град на Неретви који је одувек био званично седиште епархије, каже парох Радивоје Круљ.

У Мостару и околини данас живи око седам и по хиљада Срба, док их, према последњем попису, у граду на Неретви било око 23.000 или нешто мање од трећине укупног становништва. Парох Радивоје Круљ каже да ће обнова храма Свете тројице сигурно значити и будућим повратницима, јер обнова цркве је и обнова народа у овом делу Херцеговине.

– Сигуран сам да овде има будућности за све. Нарочито за оне који живе далеко од својих домова, а тамо нису решили егзистенцијално питање. Њихова будућност је у повратку, на коме православна цркве инсистира. Не пропуштамо прилику да позовемо све Србе да се врате на своја огњишта, каже наш саговорник.

Саборни храм Свете тројице грађен је између 1863. и 1873. године. И тада је новац за градњу прикупљао српски живаљ из долини Неретве, али остало је забележено да је велики прилог послао и султан Абдул Азиз, као и да је део новца стигао из Русије. Градитељи ове цркве били су Херцеговац Спасоје Вулић и један од чувених неимара тог времена на целом Балкану Андреј Дамјанов.

У последњем рату је у Мостару уништено све што припада Српској православној цркви. Саборни храм Свете тројице, подигнут 1873. године, био је један од највећих храмова у Српској цркви. Током 7. и 8. јуна 1992. године, гранатиран је, а 15. јуна (другог дана Свете тројице) срушени су торњеви и црква је запаљена. Недуго потом, инжињерске јединице ХВ и ХВО су зидове минирале и ово монументално здање је потпуно уништено. Стара црква Рођења пресвете Богородице из шеснаестог века на мостарском српском гробљу такође је порушена. Епископски двор из четрнаестог века је миниран. Иста судбина задесила је и историјски и мученички манастир Житомислић, који је страдао, како у прошлом, тако и у овом рату.