Три закона у уторак пред посланицима

Три владина законска предлога наћи ће се у уторак пред Скупштином Србије. То су измене и допуне Кривичног законика, Закона о одузимању имовине стечене кривичним делом и Закона о организацији и надлежности државних органа у борби против организованог криминала, тероризма и корупције.

– То је велики и моћан антикоруптивни сет закона, који представља испуњавања обавеза из поглавља 23 и 24, као и јачања наших репресивних институција у борби против организованог криминала – рекао је јуче за Танјуг Радомир Илић, државни секретар Министарства правде.

Примена измењеног и допуњеног Закона о организацији и надлежности државних органа у борби против организованог криминала, тероризма и корупције почиње тек од 1. марта 2018. године, јер је реч о организационом закону, чије спровођење захтева прилична финансијска средства и извесно време за нову организацију тужилаштава, полиције, судова и других органа.

Овај закон уводи финансијске форензичаре, официре за везу и „ударне групе”, састављене од стручњака различитих профила, које ће бити под „командом” тужиоца. Закон предвиђа оснивање четири регионална центра за борбу против корупције и организованог криминала – у Београду, Новом Саду, Нишу и Краљеву.

Тужиоци за организовани криминал моћи ће за решавање одређених случајева да формирају ударне групе. То ће бити посебан тим стручњака који ће радити на конкретном случају, а решавањем случаја престаје и постојање ударне групе.

У предлогу овог закона наводи се да је потребно обезбедити додатна финансијска средства у буџету Републике Србије, али почев од 2018. године. Процењено је да ће у тој години бити потребно 89 милиона динара за спровођење овог закона, у 2019. години 131 милион динара, у 2020. години 174 милиона и у 2021. години 217 милиона, што укупно за период од четири године износи 612,6 милиона динара. Иако се почетак примене овог закона одлаже за март 2018. године, он се доноси по хитном поступку.

Измене и допуне Кривичног законика и Закона о одузимању имовине стечене кривичним делом почеће са применом по уобичајеној процедури, односно одмах по усвајању, а доносе се такође по хитном поступку – „због испуњења међународних обавеза Републике Србије преузетих у процесу придруживања Европској унији”, како је наведено на крају предлога, које је влада јуче утврдила.

Кривични законик Србије имаће нови сет кривичних дела против привреде, којих ће бити укупно 33. Осим тога, уведена су нова кривична дела против насиља, у складу са захтевима Истанбулске конвенције, па ће тако, на пример, први пут код нас бити уведено кривично дело прогањања.

„Ко другог неовлашћено упорно прогања на начин који може осетно да угрози његов лични живот, казниће се новчаном казном или затвором до три године”. Тако гласи основни облик прогањања у предлогу измена и допуна Кривичног законика. Уводи се и кривично дело „полно узнемиравање” са казном до шест месеци затвора, као и још неколико кривичних дела против полне слободе и против насиља у породици.

Финансијски форензичари

Нови закон прописује могућност оснивања службе финансијске форензике. Финансијски форензичар помаже јавном тужиоцу у анализи токова новца и финансијских трансакција у циљу кривичног гоњења. Поседује посебна знања из области финансија, рачуноводства, ревизије, банкарског, берзанског и привредног пословања за која је завршио специјализовану обуку у Правосудној академији из области кривичног права, наводи се у предлогу Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције.

Службеници за везу

Најмање једног државног службеника за везу са тужилаштвом, према новом закону, морају имати Пореска управа, Управа царина, Народна банка, Управа за спречавање прања новца, Агенција за привредне регистре, Централни регистар депо и клиринг хартија од вредности, Државна ревизорска институција, Републички геодетски завод, Агенција за борбу против корупције, Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање, Републички фонд за здравствено осигурање, Републичка дирекција за имовину и Управа за јавне набавке.