Дан када је почело примирје између два рата

„Сви команданти, официри и војници треба да буду прожети идејом, од брзине продора зависи цео успех офанзиве. Та брзина у исто време је и најбоља гаранција против изненађења, јер се њоме постиже растројство непријатеља и потпуна слобода у нашим дејствима. Треба дрско продирати без починка, до крајњих граница људске и коњске снаге. У смрт, само не стајте. Са непоколебивом вољом и надом, јунаци, напред у отаџбину.“ Овако је гласила заповест војводе Живојина Мишића, начелника Врховне команде, упућена српској војсци 13. септембра 1918. године. Два дана касније почео је пробој Солунског фронта и непоколебив јуриш војске у отаџбину.

Овај догађај, показаће се убрзо, биће један од преломних за завршетак Првог светског рата, највећег који је свет до тада видео. Зато није ни чудо што је, недуго по пробоју фронта, немачки цар Вилхелм Други послао телеграм бугарском краљу Фердинанду у којем се каже: „Шездесет две хиљаде српских војника одлучило је рат. Срамота!” Осим на Солунском, где је српска војска, уз помоћ савезника (пре свега Француске) извршила одлучујући продор, Централне циле – Немачка и Аустроугарска и њихови савезници Бугарска и Турска – почеле су да трпе поразе и на осталим ратиштима. Осим тога, у тим земљама владало је велико незадовољство, унутрашња превирања и покушаји револуција, а биле су и економски исцрпљене до крајњих граница.

Све је то водило скором завршетку рата, па је Бугарска капитулирала 30. септембра (пре тога бугарски краљ Фердинанд абдицирао са власти), а Османско царство 30. октобра. После пораза на балканском и италијанском ратишту Аустроугарска је потписала примирје 4. новембра, у дворцу Ђусти код Падове, а шест дана касније збачен је са власти немачки цар Вилхелм Други и проглашена република. Два дана касније, 11. новембра 1918, тачно у 11 часова у шуми Компијен код Париза, Немачка је потписала примирје са силама Антанте.

Примирје је потписано у вагону маршала Фердинанда Фоша, команданта савезничких трупа и подразумевало је прекид свих борби, размену заробљеника, уништавање немачких подморница и повлачење њене војске унутар граница Немачке. После тога није било борби, па да је овим примирјем, мада не и формално, завршен Први светски рат. То је и разлог што се у многим државама, укључујући и Србију, овај датум обележава као Дан примирја. Тај датум се, на известан начин обележава и у Немачкој, а у међуратном периоду поједини немачки историчари тврдили су да Немачка тада није капитулирала, већ само потписала примирје, односно да рат нису изгубили њени војници, већ политичари за „зеленим столом”. Колико су нацисти били фрустрирани овим догађајем, најбоље показује чињеница да је Адолф Хитлер после окупације Француске у Другом светском рату принудио државни врх те земље да капитулацију потпише у истом том вагону.

Новембра 1918. донесене одлуке које ће одлучујуће утицати на изглед Европе у првој половини 20. века и имати далекосежне последице по будућност човечанства. За то време српска војска и њена влада имали су пуне руке посла. После пробоја Солунског фронта српска војска кренула је у ослобађање отаџбине – 12. октобра ослобођен је Ниш, 1. новембра Београд, а 9. новембра и Нови Сад. Занимљиво је да српска војска до 4. новембра, када је капитулирала Аустроугарска, није прелазила њене границе. Дан раније, Никола Пашић је из Париза послао телеграм војводи Мишићу: „Примирје са Аустроугарском биће потписано. Хитајте најбрже ићи у Босну, Банат и Срем и друге области.”

Успостављање власти у деловима бивше Аустроугарске није увек ишло лако, јер је војска наилазила на спорадичне отпоре и немире (углавном социјалног карактера), а требало је и што пре стићи до територија на које су претендовали дојучерашњи савезници. Зато је у редовима српске војске и тих дана било (срећом мањих) жртава.

Коначно, 1. децембра 1918. проглашена је нова држава – Краљевина Срба Хрвата и Словенаца. Распад Аустроугарске довео је до стварања неколико нових држава, па је већ 12. новембра Аустрија прогласила републику, а два дана касније у Прагу је проглашена самосталност Чехословачке. Ускоро је и Мађарска постала самостална држава, али са упола мањом територијом у поређењу са некадашњом Краљевином Угарском.

Рат је и формално окончан на мировној конференцији у Паризу, после које су различитим мировним уговорима утврђене границе нове Европе и дефинисани односи између победника и побеђених. Версајским миром потписаним 28. јуна 1919 – тачно пет година после Сарајевског атентата –парафиран је уговор између Немачке и сила Антанте. Немачка је морала да се одрекне многих територија, нарочито на истоку, као и да се обавеже да ће као главни кривац за рат ограничити војску и платити велику ратну одштету. Одредбе тог уговора у Немачкој су годинама сматране као неправда и национално понижење, па многи верују да су један од узрока доласка Хитлера на власт. Ускоро су уследили и нови мировни уговори – Сен-Жерменски потписан 10. септембра са Аустријом, Нејски 27. новембра са Бугарском и Тријанонски 4. јуна 1920. између Мађарске и сила Антанте. Ни потписивање ових уговора није прошло без трзавица и последица.

Што се Србије тиче, она је из рата изашла као победница, која је остварила оба ратна циља дефинисана још „Нишком декларацијом“,  децембра 1914. одбранила је територију и одлучујуће утицала на стварање заједничке јужнословенске државе. Осим тога стекла је велике симпатије због херојског отпора непријатељу, а после рата нова држава добила је и ратну одштету. Али, цена победе била је огромна. Према подацима усвојеним на мировној конференцији у Паризу, Србија је у Првом светском рату изгубила 1.247.435 становника – око 27 одсто предратне популације. Од тог броја 402.435 били су војници. Више од половине убијених и умрлих у рату били су мушкарци у најбољем животном добу – између 18 и 55 година.

Србија је процентуално имала највише жртава од свих учесника Великога рата. Већина демографа и историчара слаже се да се од тог великог страдања наша земља до данас није опоравила. А сви они су сагласни да због својих жртава и улоге у овом и осталим  ратовима, 11. новембар – Дан примирја у Првом светском рату, Србија с правом обележава као државни празник.

ВАЖНИ ДАТУМИ 1918.

8. јануар – Председник САД Вудро Вилсон пред Конгресом излаже мировни програм „Четрнаест тачака”

3. март – Русија пристаје на немачке мировне услове у Брест-Литовску

14. април – Француски маршал Фердинанд Фош именован за врховног заповедника Савезничких армија

18. јул – Британским и француским противнападом започиње Друга битка на Марни. Немци су приморани на повлачење

8. август – Британци покрећу офанзиву код Амјена

15. септембар – Савезничка армија Оријента измешта се из Солуна и креће на Бугарску

16. септембар – Американци покрећу офанзиву код Аргона на Мези, северно од Вердена

30. септембар – Бугарска пристаје на примирје, заправо, капитулацију

1. октобар – Савезничке снаге улазе у Дамаск

29. октобар – Побуна немачких морнара у поморској бази Кил

30. октобар – Нова турска влада пристаје на примирје

4. новембар – Аустроугарска влада пристаје на примирје

8. новембар – Немачка делегација се у Компјенју састаје са вођама Савезника како би разговарали о условима примирја

9. новембар – Кајзер Вилхелм Други, након абдикације, одлази у изгнанство у Холандију

11. новембар – Немци прихватају услове примирја, који ступају на снагу истога дана од 11 сати

Према књизи Џ. Џ. Мејера „Свет се руши – повест о великом рату 1914–1918”