Без сиве зоне у ИТ сектору

Када је пре око месец дана Савет за економски развој препоручио да се одобри 22,8 милиона евра подстицаја за шест страних компанија, међу којима је и „Ендава д.о.о. Београд”, представници српског ИТ сектора први пут су се озбиљно наљутили на државу. Како кажу, на овај начин држава се дебело умешала у тржишну утакмицу јер је омогућила овим компанијама да преузму најквалитетније кадрове на тржишту рада.

Сваки подстицај ИТ индустрији је од изузетног значаја, али мора бити утемељен на озбиљним анализама, каже за „Политику“ Татјана Матић, државна секретарка Министарства трговине, туризма и телекомуникација. Подстицајне мере за запошљавање у ИТ сектору, које је дефинисало ово министарство, односе се пре свега на преквалификацију, доквалификацију и континуирано учење.

Најкасније у наредне две недеље влада би требало да усвоји Нацрт стратегије развоја индустрије информационих технологија од 2017. до 2020. године.

Наша саговорница истиче да држава планира толико да олакша услове пословања да више неће бити исплативо пословање у сивој зони.

– Главни приоритети стратегије су развој успешних предузећа и производа у ИТ области, унапређивање административног окружења, јачање кадровских потенцијала и модернизација пословања у свим привредним гранама употребом ИТ. Овај документ правили смо у сарадњи са привредницима, инвеститорима и колегама из других министарстава тако да заиста садржи смернице за решавање конкретних проблема – објашњава државна секретарка.

Недостатак кадрова, главни је проблем ИТ сектора, упозорава наша саговорница напомињући да нису претеране процене да би на нашем тржишту тренутно могло да се запосли чак 30.000 ИТ стручњака. Годишње у Србији дипломира између 1.000 и 1.500 младих људи који могу да раде у овој области, а циљ је да се до 2020. тај број повећа бар петоструко.

Није довољно само повећати уписне квоте на факултетима, мишљење је наше саговорнице, већ се млади морају упутити у ову област од основне школе. Извесно је да ће већ од следеће године, наши основци, имати нови предмет – информатику и програмирање. На тај начин држава, на дугорочном плану, решава проблеме са недостатком кадрова.

– Један такав предмет учи децу алгоритамском размишљању и припрема их за савремено информационо окружење. Обезбедили смо бесплатан вајфај за 1.800 школа у Србији умрежавањем школа на Академску мрежу Србије, а у плану је опремање школа рачунарима или таблетима. Ипак, док не стасају нове генерације стручњака држава ће суфинансирати програме доквалификације, преквалификације и континуираног учења. Припремили смо програме додатног образовања за факултетски образоване људе, а стручњацима са средњом стручном спремом пружићемо подршку за даљи развој – истиче наша саговорница.

Она је свесна да многе ИТ компаније послују у сивој зони, што је немогуће у потпуности искоренити. Како бисмо се изборили са сивом економијом, како каже, морамо увећати улагања у ИТ сектор. У Србији се у ове сврхе издваја 62 евра по становнику, а у Европској унији скоро десет пута више (просечно 600 евра по становнику). Иако се ИТ индустрија успешно развија и без посебних олакшавајућих мера фискалне политике држава би требало да уведе одређене пореске олакшице ради додатног подстицаја. Разматра се смањење пореза и доприноса на зараде у овој области, али тек крајем 2017. године, након истека аранжмана са Међународним монетарним фондом. Држава ће склапати међународне уговора о избегавању двоструког опорезивања и пореске кредите за улагања.

Предузећа из ове области имаће подршку државе кроз билатералну сарадњу за разне наступе на јавним тржиштима, учешће на сајмовима, отварање представништава у иностранству и јачање маркетиншких капацитета.

Осим тога, важно је подстицати инвестирање у ИТ сектор, подржати почетнике у овом послу, старт-ап предузећа, али помоћи ИТ удружењима (технолошки паркови, кластери и хабови).

– Дешава се да млади људи успешно покрену ново предузеће, развију добар производ или услугу и након тога стагнирају. Они су добри програмери и иноватори, али морају да науче да пласирају свој производ, освајају тржиште и развију бизнис, да буду успешни менаџери и трговци. То није лако, а држава ће им помоћи да развију одржив бизнис – истиче државна секретарка.

Баш због тога у плану је развијање регионалне мреже ИТ удружења, поготову у неразвијеним областима, како би се подстакло запошљавање. Велику улогу у овом послу имаће Министарство за државну управу и локалну самоуправу које би требало да препоручи општинама да помогну новим компанијама уступајући им одређени пословни простор, смањујући им трошкове за струју, воду и друге врсте намета.