Гашење жара сензуалности

Елизабет Абот је професорка историје, са докторатом из историје деветнаестог века, на колеџу Тринити Универзитета у Торонту, где је била декан за питања студенткиња. Новинарка је и писац и посебно је занимају друштвена историја и заштита животне средине. Аутор је многих књига, међу којима су и „Историја љубавница”, „Историја целибата” и „Шећер: горкослатка историја”.

Два догађаја надахнула су ме да отпочнем обимно истраживање целибата. Први, значајнији, било је откриће из 1990. године, разглашено у светским медијима, да су припадници хришћанске браће из Сиротишта Маунт Кашел у Њуфаундленду, иначе јавно опредељени за целибат, заправо, у великом броју активни педофили који су, служећи се рукама, језиком, полним органом, каишем и ланцима, злостављали нахочад која им је поверена на старање. Други догађај односио се на то да ми је пријатељица у поверењу шапнула да супруг једне наше познанице толерише неверство своје жене јер се он уздржава од секса, а та изненађујућа вест увела ме је у свет новог целибата.

Започела сам истраживање уверена да знам шта је целибат: уздржавање од полног сношаја, обично самонаметнуто. Сматрала сам и да је тако нешто, као дугорочна обавеза, неприродно. Заправо, мој почетни радни наслов гласио је „У славу неприродног: прича о целибату”, а моји пријатељи су га прекрстили у „Сушни период”.

Та фаза пројекта испуњена подсмехом била је кратког даха. Уронивши у истраживање, које је трајало шест година, била сам затечена ускогрудошћу свог хришћанством одређеног угла гледања и поједностављеном дефиницијом. Широм света и у свим временима целибат је био кључни елемент људског постојања. У свим својим различитим облицима обликовао је религиозни живот, као и животе световних људи, и веома младих и веома старих. Као зла коб пратио је удовице и затворенике, те био обавезан за спортисте и шамане, његови пропламсаји трепере у класичној поезији и кемп књижевности, у црквеном и грађанском праву.

Куда год бих погледала, помаљао се целибат. Одјекивао је у милозвучним сопранима италијанских оперских кастрата, у очајном вриштању девојчица којима су везивана стопала да би остале везане за кућу и чисте, као и у вапајима дечака који су кастрацијом учињени кориснијима. Извијао се из мрачних харема и сунцем обасјаних храмова Инка. Прожимао је древну историју, од времена пророчица заветованих на целибат које су у Делфима радиле на смену и девичанског трија који су чиниле Атена, Артемида и Хестија, највеће богиње грчког света, па све до величанствених римских весталки. Одјекивао је у Хамлетовом звонком узвику „Иди у манастир”, којим наговара Офелију да прихвати судбину тако много других нежељених жена затворених у манастире.

Славу целибата пронело је кроз историју мноштво различитих људи. Биле су ту Јованка Орлеанка, енглеска краљица Елизабета I, Флоренс Најтингејл. Био је ту и Махатма Ганди са својим чудним брамачарја експериментима, када је наг проводио ноћи с привлачним младим женама, стављајући на пробу своју чедност. Била је ту махнита дисхармонија „Кројцерове сонате”, у којој је Лав Толстој сковао своју поруку о целибату. Био је ту Леонардо да Винчи, који се прибојавао да би по други пут могао бити оптужен за сексуално недолично понашање, сер Исак Њутн који је жалио због тога што га је напустио његов љубавник, Луис Керол који је гледао, али се није усуђивао да додирне поворку младих Алиса у Земљи Чуда.

Целибат заузима значајно место и у светској медицинској литератури, посвећена су му многа поглавља уџбеника и мудрост већине култура. У њима је разрађено мноштво погледа и филозофија усредсређених на семену течност, као и подробна упутства о разним режимима који помажу очувању драгоценог, беланчевинама богатог ејакулата.

Уз целибат је везано и мноштво симбола. У већини типичних западњачких кухиња скривају се сени снажног, друштвеног покрета који се залагао за целибат и тежио да охрабри целибат усредсређен на семену течност и угаси жар сензуалности: ко од нас није бар једном уживао у корнфлексу и Грејамовом брашну, које су осмислили чедни Џон Харви Келог и Силвестер Грејам не би ли расхладили жар и промовисали умерен здрав живот? Ко не користи штипаљке за веш, метле, или кружне тестере, те домишљате сублимације чедних шејкера? Ко није употребио поздрав „Мир”, још један дивљења достојан подсетник на предану чедност Божанског Оца?

Целибат корача и данашњим школским двориштима и универзитетским кампусима под барјацима студената заветованих у складу с идејом да права љубав чека. Целибат објављују и већ оседеле самопроглашене поноворођене девице. Извирује из мршавих, кошчатих фигура анорексичних жена посвећених овладавању својим телом, као и из чедних руковања геј мушкараца који су се одрекли смртоносних ризика секса над којим се надвила авет сиде.