Млади неће у грађевинце

Суботица – У Србији има свега три или четири тесара који су прошли кроз регуларно школовање, или само десетак армирача. У грађевинарству претежно раде декоратери зидних површина, односно молери, керамичари и евентуално руковаоци грађевинске механизације, док се читав низ грађевинских занимања потребних грађевинарству изгубио.

Ову оцену изнео је Гојко Бановић, руководилац Центра за стручно образовање и образовање одраслих у Заводу за образовање и васпитање Србије. У сарадњи са Министарством просвете и Заводом у Регионалној привредној комори одржан је заједнички разговор са представницима школа и факултета који обучавају за грађевинске струке. То је управо оно што је тренутно потребно грађевинарству, као једној од приоритетних грана привреде, јер, како је оцењено, мали број младих одлучује се за ова занимања, због тога је у пракси, на градилиштима много приучених радника.

„У грађевинским фирмама је много приучених радника, зато имају много проблема, како оних стручне природе, тако и проблема са повредама на градилишту. Ни у једном случају у таквим несрећама није учествовао радник који је завршио формални систем образовања, него су то обично били приучени радници”, рекао је Бановић.

Он је истакао да су послови грађевинске струке сложени занати који се  не могу савладати за месец дана, као што многи мисле. „Разумемо грађевинске фирме које у недостатку кадрова запошљавају приучене раднике, али је то довело и до тога да смо дошли у ситуацију да је мало домаћих предузимача који могу да учествују на међународним тендерима јер тешко могу да одговоре захтевима за кадровску структуру и опрему”, каже Бановић.

Уколико се определе за грађевинарство, ученици се школују по образовним профилима који су утврђени још 1993. године, те компаније из ове области предлажу креирање нових занимања, а у складу са потребама привреде. То, ипак, није једноставно, објашњава Исо Планић, директор Политехничке школе. Један од проблема је и мотивисање ђака да упишу грађевинску струку, и управо на његов предлог ове године је први пут локална самоуправа одвојила средства за стипендије ученицима који су уписали дефицитарна занимања. Уосталом, једини зидар у Србији у овој школској години учи струку управо у Политехничкој школи. Планић каже да су верификовали низ образовних профила, али за њих нема довољно ђака и интересовања.

„Припремамо план уписа за наредну школску годину, и имамо проблем, јер можемо да планирамо свега три или четири одељења грађевинске струке и зато покушавамо од грађевинске оперативе да чујемо шта ће њима бити потребно у наредних неколико година. Тренутно је тешко планирати шта ће бити потребно за пет или шест година када наши ђаци заврше школовање”, каже Планић.