Заокрет у Сирији

Блиски исток није усамљен у уверењу да је Доналд Трамп најнепредвидљивији председник откако је Америка крајем 19. века почела да извози своју империјалну политику.

Део Арапа региона је на његов избор реаговао уз изненађујући степен равнодушности која проистиче из уверења да нови председник, за разлику од Хилари Клинтон, нема искуство и да је непријатељски настројен према муслиманима, док други део отворено страхује да је спреман да судбину региона препусти – Владимиру Путину.

Арапи памте Трампову антиисламску реторику током кампање, претње да ће муслиманима забранити улаз у САД или отворено непријатељство према сиријским избеглицама, па се једино теше да барем знају на чему су: Трамп је јасан у свом непријатељству, за разлику од Клинтонове која је „скривени непријатељ” Арапа.

Ређа добра вест је да он није заговорник интервенција из идеолошких разлога попут промена режима, извоза демократије и људских права, већ се искључиво концентрише на америчке националне интересе. Зато је многе запрепастио образлажући тезу да су и „лоши момци”, какви су били Садам Хусеин или Муамер Гадафи, могли да буду корисни у борби против тероризма.

То што Трамп показује да нема апетит за дубље војно ангажовање на Блиском истоку обрадовало је Арапе заморене серијалима војних интервенција, али и силе које желе да попуне очекивани вакуум америчке моћи и појачају своје утицаје по региону: Русију, Турску, Иран, ирачки шиите, власт у Дамаску, либанске Хезболахе.

СИРИЈА

Највећа промена америчке политике на Блиском истоку могла би да се тиче Сирије. Трамп је јасно дао до знања да му не пада на памет да због Сирије започне трећи светски рат и наговестио да је спреман да сарађује с Владимиром Путином кога доживљава као озбиљног партнера с којим ће испунити своје обећање да хоће да у кратком периоду да сломи Исламску државу.

То подразумева и промену става према сиријском председнику Башару ел Асаду кога Трамп, за разлику од многих арапских савезника САД у региону, доживљава као „мање зло”. „Асад је лош, али можда су ови људи још гори”, каже Трамп за сиријску опозицију којој не намерава да шаље ново оружје или им помогне у успостављању зона безбедности за њихову заштиту пошто би то могло да доведе до директног конфликта с Русима.

Баланси сиријског рата могли би драматично да буду промењени: да бар за извесно време Башара ел Асада хоџе сачувају на власти, да уклоне многе његове локалне ривале, посебно оне блиске џихадистима, и да воде ка дефинитивној победи над борцима калифата. А америчка врата сиријским избеглицама биће затворена.

ИРАК

За разлику од појачане интервенције и сталног присуства америчких снага у Ираку, за шта се залагала Клинтонова, Трамп ће вероватно допустити да Пентагон заврши посао против Исламске државе у Мосулу и ту ће се зауставити.

Иако је до сада у више наврата критиковао америчку стратегију борбе против ИД, посебно у Ираку, тешко да би Трамп у догледној будућности ишта мењао, тим пре што операције против исламиста засад успешно напредују.

ЕГИПАТ

Египат, најмногољуднија земља арапског света, није се много занимала за изборе јер влада уверење да је Трамп непријатељски расположен према муслиманима и да се од њега ништа не може очекивати. Што не значи да Трампово прагматско вагање „користи” од аутократа не радује председника Абдела Фатаха ал Сисија коме је Трамп у септембру обећао „лојално пријатељство” уздржавајући се од било каквих придика о људским правима.

ИЗРАЕЛ

Придржавајући се опробаних стандарда, Трамп је током кампање истицао ретко снажну подршку Израелу и успео да републиканцима привуче незабележено значајну подршку Јевреја у САД и оних у Израелу који су традиционално опредељени за демократе. Премијер Бенјамин Нетанијаху је међу првима честитком захвалио „истинском пријатељу државе Израел”.

Упркос одређеног опреза због Трамповог противљења америчкој војној помоћи Израелу од 38 милијарди долара током наредне деценије – због чега је споразум потписан у септембру – израелски десничари на власти верују да ће Трамп, за разлику од Обаме, бити стратешку партнер на кога ће моћи да се ослоне и да он од Израела неће тражити да чине уступке Палестинцима.

Трамп је избегавао да помиње стварање палестинске државе, најавио да није против ширењу јеврејских насеља на окупираној Западној обали, а током кампање је обећао да ће САД признати Јерусалим као „недељиву престоницу” Израела.

ПАЛЕСТИНЦИ

То би несумњиво наљутило Палестинце који желе да Источни Јерусалим буде главни град њихове будуће државе, па је и палестински председник Махмуд Абас пожурио да честита Трампу уз наду да ће током његовог мандата бити остварен „праведан мир”.

Колико ће то уопште бити изводљиво? Чак 70 одсто Палестинаца је уочи америчких избора проценило да се у ставу Вашингтона према израелско-палестинском конфликту ништа битно неће променити ко год да се усели у Белу кућу. Постоји веровање да би смањивање америчког ангажмана на Блиском истоку могло да значи већу улогу ЕУ и Русије у конфликту, од чега би Палестинци могли да имају користи.

Реалне шансе да се то догоди су слабе, пошто је Трамп наговестио да решавање израелско-палестинског конфликта по принципу две државе неће бити његов приоритет.

ИРАН

Свет иранске политике је подељен. Док једни Трампов избор поздрављају као потврду неминовног убрзања пада америчке глобалне моћи, други страхују за будућност иранског нуклеарног споразума у тренутку када су западне нафтне компаније коначно почеле да потписују уговоре с Ираном.

Трамп је најавио да жели да поништи нуклеарни договор с Ираном из 2015. који је описао као „најгори икад испреговарани споразум”.

Конзервативцима које предводи врховни вођа Али Хамнеи то не смета јер су од старта сумњали да је споразум део америчке завере да обезбеде финансијску контролу над Исламском Републиком. Иако је Трамп у међувремену ублажио претњу да ће поништити договор, тврдо крило хвали Трампову „чврстину”, његову спремност да сарађује с Путином и, посебно, критике Саудијске Арабије.

Оно што је добро за конзервативце лоше је за председника Хасана Роханија. Он са зебњом може да чека Трампово „преиспитивање” нуклеарног споразума које би лако могло да обесхрабри међународне нафташе и инвеститоре. Реформисти у Техерану желе да верују да Трамп не може да на међународну заједницу утиче онолико колико је могао Обама, па ће зато у политици према Ирану морати да тражи консензус с европским партнерима који су им склонији.

ЗАЛИВ

За владаре нафтом богатог Залива Трампова спремност да поново заоштри односе с Техераном је добра вест, али их је разљутио исламофобним коментарима током кампање и забринуо захтевом да Залив плаћа безбедност коју му САД гарантују.

Трампов изолационизам и неспремност да се меша у рат у Јемену могао би да удаљи Америку и изазове фрустрације Залива. Трамп ће ипак наставити да штити Залив. По одговарајућу цену.