„Црна минута” Бренде Ен Спенсер
Ништа тог јутра, 29. јануара 1979. у Сан Дијегу, није слутило трагедију. Ученици Основне школе „Гровер Кливленд” и њихови наставници бавили су се уобичајеним активностима. А онда су се зачули пуцњи. Испалила их је шеснаестогодишња Бренда Ен Спенсер из куће преко пута школе. Из пиштоља који је добила од оца као рођендански поклон. Након 15 минута бесомучне ватре и преко 30 испаљених метака, биланс је био поражавајући: на месту су убијени управник и један васпитач, док су осморо деце и дежурни полицајац рањени. Специјалцима пристиглим на место догађаја Спенсерова се предала тек након вишечасовне опсаде.
Недељу дана пре овог кобног дана рекла је својим школским друговима да јој је жеља да уради „нешто велико”. Нешто што ће јој омогућити да се појави на телевизији. „Учинила сам то из чисте забаве. Не волим понедељак. Ово је унело мало живости... Упуцала сам свињу (полицајца) и хтела бих још да пуцам. То ме тако весели”, изјавила је репортеру локалног листа после трагедије, без трунке кајања.
Тешко да ико са сигурношћу може да каже шта је натерало једну тинејџерку, чак и такву која је и раније исказивала склоност ка крађи и насиљу, да посегне за овако драстичним самодоказивањем. Ни чињенице да је себе сматрала наклоњеном женском полу, да је живела са оцем у крајњем сиромаштву, да није била заинтересована за школу, па чак и да је у једном тренутку доживела извесну повреду главе, не могу да објасне сумануту жељу за убијањем.
Догађај у школи „Гровер Кливленд” није, попут многих сличних, пао у потпуни заборав. За то се побринуо ирски музичар Боб Гелдоф, у то време члан групе „Бумтаун ретс” (Boomtown Rats). За пуцњаву у Сан Дијегу сазнао је док је гостовао у једној емисији на радију. Изјава Спенсерове да „не воли понедељак” одмах му се наметнула као тема за песму која ће ускоро постати светски хит.
„Био сам у сред интервјуа на радију у Атланти, поред мене је куцкала телекс машина. Како се вест штампала, могао сам да је пратим. Не волети понедељак тешко да може да буде разлог да неко почини такав злочин. Мислио сам о томе на повратку у хотел и сам себи рекао: ’Силиконски чип у њеној глави се прегрејао.’ Записао сам то. Новинар који је интервјуисао Бренду Ен упитао је: ’Кажи ми зашто?’ Био је то толико бесмислен чин, са још бесмисленијим разлогом... И тако, написао сам потпуно бесмислену песму као слику догађаја. Ни у једном тренутку нисам намеравао да злоупотребим ову трагедију”, објаснио је Гелдоф.
Породица Бренде Ен је узалуд покушавала да спречи објављивање Гелдофове песме у САД. Ипак, радио-станице у Сан Дијегу су избегавале да је емитују. Наиме, „кратак спој” у мозгу може да се догоди свакоме од нас. Питање је само колико смо отпорни на свакодневне насртаје на наш нервни и мождани систем.
Осам месеци након трагедије, и мада је званично била малолетна, суђење Бренди Ен вођено је као суђење одраслој особи. За два убиства и осам рањавања судије су јој одредиле затворску казну у трајању од 25 година. Ни једна потоња молба за скраћење није јој услишена. Казна истиче 2019. године.
Мрзим понедељак
Силиконски чип у њеној глави
Укључио се до прегревања
И данас нико неће поћи у школу
Она ће их натерати да остану код кућа
А тата никако не може да разуме
Увек је говорио како је добра као злато
И он никако не може да схвати разлог, јер разлога и нема
Уосталом, какав би разлог требало да ти буде предочен?
(Реци зашто) Не волим понедељак
Дође ми да пуцам
Цео боговетни дан
Телекс је тако добро одржаван
И откуцава знатижељном свету
Њена мајка је у шоку, очев свет је срушен
А мисли су им окренуте ка њиховој малој девојчици
Слатка шеснаестогодишњакиња зар није љупка
Не, ништа није тако јасно да би се прихватио пораз
И они не виде никакав разлог, пошто га и нема
А какав би и требало да буде тај разлог?
(Реци зашто) Не волим понедељак...
Дође ми да пуцам
Цео боговетни дан
Све да побијем
Свака забава на игралишту је прекинута
А она би још мало да се поигра
Школски дан ће брзо протећи и ускоро ћемо се бацити на учење
А лекција за данас је: „Како умрети”
Све као да се урушава, а капетан почиње да се бави
Одговорима на питања: како и зашто?
И ни он не може да схвати разлоге, пошто их и нема
Јер какав разлог је потребан да би се отишло у смрт
Силиконски чип у њеној глави
Укључио се до пренапрегнутости
И данас нико неће поћи у школу
Она ће их натерати да остану код кућа
Како да било ко разуме...
(Кажи ми зашто!) Не волим понедељак...
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


