„Crna minuta” Brende En Spenser

Ništa tog jutra, 29. januara 1979. u San Dijegu, nije slutilo tragediju. Učenici Osnovne škole „Grover Klivlend” i njihovi nastavnici bavili su se uobičajenim aktivnostima. A onda su se začuli pucnji. Ispalila ih je šesnaestogodišnja Brenda En Spenser iz kuće preko puta škole. Iz pištolja koji je dobila od oca kao rođendanski poklon. Nakon 15 minuta besomučne vatre i preko 30 ispaljenih metaka, bilans je bio poražavajući: na mestu su ubijeni upravnik i jedan vaspitač, dok su osmoro dece i dežurni policajac ranjeni. Specijalcima pristiglim na mesto događaja Spenserova se predala tek nakon višečasovne opsade.

Nedelju dana pre ovog kobnog dana rekla je svojim školskim drugovima da joj je želja da uradi „nešto veliko”. Nešto što će joj omogućiti da se pojavi na televiziji. „Učinila sam to iz čiste zabave. Ne volim ponedeljak. Ovo je unelo malo živosti... Upucala sam svinju (policajca) i htela bih još da pucam. To me tako veseli”, izjavila je reporteru lokalnog lista posle tragedije, bez trunke kajanja.

Teško da iko sa sigurnošću može da kaže šta je nateralo jednu tinejdžerku, čak i takvu koja je i ranije iskazivala sklonost ka krađi i nasilju, da posegne za ovako drastičnim samodokazivanjem. Ni činjenice da je sebe smatrala naklonjenom ženskom polu, da je živela sa ocem u krajnjem siromaštvu, da nije bila zainteresovana za školu, pa čak i da je u jednom trenutku doživela izvesnu povredu glave, ne mogu da objasne sumanutu želju za ubijanjem.

Događaj u školi „Grover Klivlend” nije, poput mnogih sličnih, pao u potpuni zaborav. Za to se pobrinuo irski muzičar Bob Geldof, u to vreme član grupe „Bumtaun rets” (Boomtown Rats). Za pucnjavu u San Dijegu saznao je dok je gostovao u jednoj emisiji na radiju. Izjava Spenserove da „ne voli ponedeljak” odmah mu se nametnula kao tema za pesmu koja će uskoro postati svetski hit.

„Bio sam u sred intervjua na radiju u Atlanti, pored mene je kuckala teleks mašina. Kako se vest štampala, mogao sam da je pratim. Ne voleti ponedeljak teško da može da bude razlog da neko počini takav zločin. Mislio sam o tome na povratku u hotel i sam sebi rekao: ’Silikonski čip u njenoj glavi se pregrejao.’ Zapisao sam to. Novinar koji je intervjuisao Brendu En upitao je: ’Kaži mi zašto?’ Bio je to toliko besmislen čin, sa još besmislenijim razlogom... I tako, napisao sam potpuno besmislenu pesmu kao sliku događaja. Ni u jednom trenutku nisam nameravao da zloupotrebim ovu tragediju”, objasnio je Geldof.

Porodica Brende En je uzalud pokušavala da spreči objavljivanje Geldofove pesme u SAD. Ipak, radio-stanice u San Dijegu su izbegavale da je emituju. Naime, „kratak spoj” u mozgu može da se dogodi svakome od nas. Pitanje je samo koliko smo otporni na svakodnevne nasrtaje na naš nervni i moždani sistem.

Osam meseci nakon tragedije, i mada je zvanično bila maloletna, suđenje Brendi En vođeno je kao suđenje odrasloj osobi. Za dva ubistva i osam ranjavanja sudije su joj odredile zatvorsku kaznu u trajanju od 25 godina. Ni jedna potonja molba za skraćenje nije joj uslišena. Kazna ističe 2019. godine.

Mrzim ponedeljak

Silikonski čip u njenoj glavi

Uključio se do pregrevanja

I danas niko neće poći u školu

Ona će ih naterati da ostanu kod kuća

A tata nikako ne može da razume

Uvek je govorio kako je dobra kao zlato

I on nikako ne može da shvati razlog, jer razloga i nema

Uostalom, kakav bi razlog trebalo da ti bude predočen?

(Reci zašto) Ne volim ponedeljak

Dođe mi da pucam

Ceo bogovetni dan

Teleks je tako dobro održavan

I otkucava znatiželjnom svetu

Njena majka je u šoku, očev svet je srušen

A misli su im okrenute ka njihovoj maloj devojčici

Slatka šesnaestogodišnjakinja zar nije ljupka

Ne, ništa nije tako jasno da bi se prihvatio poraz

I oni ne vide nikakav razlog, pošto ga i nema

A kakav bi i trebalo da bude taj razlog?

(Reci zašto) Ne volim ponedeljak...

Dođe mi da pucam

Ceo bogovetni dan

Sve da pobijem

Svaka zabava na igralištu je prekinuta

A ona bi još malo da se poigra

Školski dan će brzo proteći i uskoro ćemo se baciti na učenje

A lekcija za danas je: „Kako umreti”

Sve kao da se urušava, a kapetan počinje da se bavi

Odgovorima na pitanja: kako i zašto?

I ni on ne može da shvati razloge, pošto ih i nema

Jer kakav razlog je potreban da bi se otišlo u smrt

Silikonski čip u njenoj glavi

Uključio se do prenapregnutosti

I danas niko neće poći u školu

Ona će ih naterati da ostanu kod kuća

Kako da bilo ko razume...

(Kaži mi zašto!) Ne volim ponedeljak...