Оцене ЕК о слободи изражавања су паушалне

Оцене Европске комисије (ЕК) о слободи изражавања су паушалне и непрецизне, оценио је Владан Вукосављевић, министар за културу и информисање, на седници ресорног одбора Скупштине Србије. Он је истакао да не види никакву препреку слободи изражавања, или додатне отежавајуће околности у овој области у односу на претходни извештај ЕК. Одбор је, иначе, разматрао и подржао деветомесечни извештај о раду Министарства за културу и информисање.

Одговарајући на питање Ане Стевановић (ДЈБ) да прокоментарише оцене Европске комисије о „атмосфери линча према независним новинарима у Србији”, министар је изразио сумњу да се у извештају наводи „линч”, те да би требало сачекати да извештај буде преведен. Стевановићева је, ипак, тражила његово мишљење о критикама из извештаја, а министар Вукосављевић је рекао да мисли да је „реч о непрецизним оценама, које нису поткрепљене доказима”.

Вукосављевић је рекао: „Било би добро за све нас да овакви извештаји садрже конкретније податке. Слобода изражавања може бити схваћена у ужем и у ширем смислу. Ми сматрамо да то није тачно, не видимо никакве препреке и отежане околности у односу на период од прошле године. Слобода говора је Уставом загарантована, волео бих да је Европска комисија навела конкретне случајеве угрожавања слободе говора и да то долази од Министарства културе или медија са државним власништвом. Ради се о отрцаном изразу и паушалној оцени.”

Министар је навео да је било 57 напада на новинаре, али да његово министарство није за то надлежно, већ други државни органи који се тиме баве. Он је истакао: „За осуду је сваки напад на новинара. Залагаћу се за потпуну слободу говора, приступа медијима и сваку осуду употребе силе и насиља који се тичу активности новинара. Волео бих да укажете како да побољшамо активности, прихватићемо сваки савет и надоместити пропуштено – шта смо могли да учинимо, а нисмо, у стварању повољне активности у оквирима нашег рада.”

Подносећи извештај о раду, министар Вукосављевић је подсетио да се део њега односи на период пре избора нове владе и рекао да су неке ствари започете, а њихов резултат биће у наредном извештају. Он је истакао да је започет рад на новој медијској стратегији и да су предузети први потези на изради стратегије културне политике, а да ће о томе детаљније говорити када буде подносио наредни извештај, крајем године. Према његовим речима, основни текст нове медијске стратегије требало би да буде готов крајем децембра.


Седница Одбора за информисање (Фото Фонет)

Одговарајући на питање Весне Марјановић (ДС) о великом број вршилаца дужности на руководећим местима у установама културе, али и о обнови Музеја савремене уметности и Народног музеја, министар Вукосављевић је рекао: „Више неће бити ’в. д.’ стања, јер су управним одборима дата обавезујућа упутства да што хитније распишу конкурсе, до краја новембра, и да изаберу директоре.” Према његовим речима, изузетак је Музеј савремене уметности због реконструкције, а, како је најавио, већ у данашњим новинама биће објављен конкурс за директора Београдске филхармоније. Министар је казао и да се реконструкција музеја одвија по плану и да сваке недеља добија извештаје о току радова.

О Танјугу за месец дана

У овом тренутку не могу да одговорим на питање каква је будућност агенције Танјуг и да ли је Србији у интересу да има новинску агенцију у свом власништву, али се надам да ћу у наредних месец дана имати одговор, рекао је министар Вукосављевић, одговарајући  на питање Весне Марјановић (ДС) и додао да не жели да прејудицира став. Министар је нагласио да не постоји ниједан европски пропис који забрањује власништво државе у новинској агенцији. 

Вукосављевић је казао да је Танјуг у процесу ликвидације, али да не може бити брисан из регистра АПР-а док не измири сва дуговања према трећим лицима. Према његовим речима, држава не финансира Танјуг из буџета, ни плате, нити друге расходе, али „несумњиво је да је ситуација деликатна због улоге и значаја Танјуга и начина на који је то питање решавано, што је довело до неодређености”. Министар је казао и да су одржани бројни састанци са представницима дипломатског кора и међународних организација које је занимала судбина Танјуга. Он је навео и да и већина земаља ЕУ има своју информативну агенцију у којој је држава власник у претежној мери. Према његовим речима, питање Танјуга ће бити део будуће медијске стратегије чија израда је у току.