Трамп у дресу противника

Председник кога је на власт довела критика на рачун естаблишмента још није ни ушао у Белу кућу, а већ су почели да га оптужују да га гута „мочвара коју је хтео да исуши”.

За тврдње да ће Доналд Трамп играти у тиму који је до јуче критиковао – вашингтонски статус кво – повод је дала најновија вест: шеф кабинета будућег станара Беле куће биће председник Републиканскoг националног комитета, дакле припадник престоничке елите.

Избор је пао на Рајнса Прибса јер је реч о човеку који је сјајно повезан са конгресменима без којих нови шеф извршне гране власти неће моћи да доноси нове и руши старе законе. Прибсов задатак је да Трампа, политичког аутсајдера, упозна са правилима игре у Вашингтону и помири га са републиканском већином коју је извређао. Сада са њом мора да дели власт.

Међутим, прича се ту никако не завршава већ, напротив, почиње да буде још интересантнија када се зна да је Трамп истовремено за главног саветника у Белој кући именовао Стивена Бенона, дојучерашњег шефа свог изборног штаба и човека који му је прибавио гласове крајње деснице и највећих противника владе и етаблираних конзервативаца попут Прибса. Бенон и Прибс су по много чему антиподи, па изгледа да Трамп прави равнотежу између оних који су га довели на власт и оних са којима ће морати да влада.

За Прибса се претпостављало да ће добити високу функцију јер познаје Капитол хил и један је од ретких конзервативаца који нису окренули леђа Трампу, чак ни када је изгледало да се његова председничка кампања распада. Чинило се да Прибс није заузимао ничију страну док су се Трамп и странка свађали, а што је у једном тренутку претило да ће довести до распада партије. Од посебног је значаја што је овај политичар пријатељ са првим републиканцем у Конгресу, председавајућим Представничког дома Полом Рајаном, са којим ће Трамп морати да се помири ако жели да његови предлози закона икада дођу на дневни ред парламента.

Бенон је, са друге стране, заштитно лице такозване алтернативне деснице која се разочарала у Републиканску странку и која је са одушевљењем слушала Трампове нападе на вашингтонске елите, па и ону републиканску, јер је наводно стајала са стране за време осмогодишње владавине либерала Барака Обаме. Ова се скупина залаже за што слабију владу која не би убирала високе порезе и новац обвезника расподељивала сиромашним Американцима (кроз здравствено осигурање или бонове за храну). Противници су политичке коректности. Тврде да се у Америци више ништа не сме изговорити јер се увек неко због нечега наљути и све припише расизму и ксенофобији. Одатле се регрутују и припадници различитих милиција, чији је број порастао од доласка Обаме на власт, а које су обезбеђивале границу са Мексиком и претиле нередима у случају победе Хилари Клинтон на изборима.

За њих Фокс њуз није био довољно конзервативан, па су се окренули „Брајтбарт њузу”, сајту на чијем се челу годинама налазио управо Стивен Бенон. На овом порталу су се појављивали наслови који су оптуживали Обаму да „увози муслимане који мрзе Американце”, упоређивали програме превенције трудноће са холокаустом, називали коментаторе „јеврејским отпадницима” а жене које користе заштиту током односа „непривлачним и лудим”. Бенон је оптуживан за насиље у породици и вербално силеџијско понашање у редакцији. Бивши маринац, продуцент у Холивуду и инвестициони банкар Голдман Сакса дуго је био разочаран у обе партије све док није пронашао нову политичку звезду – Доналда Трампа. Његова мисија је да будућег председника подсећа на очекивања милиона белих бирача бесних због владавине Барака Обаме, док Прибус има друге циљеве. Он ће пробати да убеди Трампа да постигне компромисе са републиканцима у Конгресу поводом имиграције или трговине.

Део те стратегије већ је делимично уродио плодом јер је Трамп у првом интервјуу после избора на телевизији Си-Би-Ес ублажио неке од ставова изнетих у кампањи. Казао је да ће пробати да реформише „Обамакер” и задржи неке његове елементе. Неће протерати свих 11 милиона илегалних имиграната као што је обећавао, већ само два или три милиона њих са кривичним досијеима. Видећемо шта ће бити са осталима, казао је Трамп и још додао да су то „дивни људи”, што је, мало је рећи, у супротности са његовим ранијим описима Мексиканаца без папира као силоватеља и нарко-дилера. Одустајање од масовног протеривања у складу је са Рајановом изјавом да депортације неће бити у врху приоритета новог сазива Конгреса.

Трамп, који је у истом разговору казао да ће радити за годишњу плату од једног долара (и да није ни знао да је Обама на том месту примао 400.000 долара годишње), казао да му је у реду склапање истополних бракова, али да није за право на абортус. За  судију Врховног суда именоваће противника права на абортус, па се нада да ће нова конзервативна већина у Врховном суду вратити савезним државама право да одлучују о томе да ли је на њиховој територији дозвољен побачај.

Интервју и именовање Прибса и Бенона показали су Трампов ход по танкој жици између очекивања бирачког тела и реалности Вашингтона. То што је Бенон испословао да одговара директно Трампу, а не Прибсу чини се као невоља у најави – Бела кућа ће, по свему судећи, имати двојицу шефова кабинета (званичног и незваничног) који ће се такмичити за председникову наклоност. Ситуација је већ почела да подсећа на ријалити програм „Шегрт”, где су се кандидати међусобно такмичили не би ли завредили Трампове симпатије и место у  његовој пословној империји.