Кинески проблем, индијска главобоља

Нереди на Тибету – који су избили на 49-годишњицу велике тамошње побуне против кинеских власти и бекства духовног вође тибетанских будиста са око 100.000 присталица у Индију – добили су димензије међународног медијског спектакла, Кини донели негативан публицитет пет месеци пре почетка Олимпијаде у Пекингу и у деликатну ситуацију ставили и Индију.

За главног подстрекача антикинеских демонстрација у Ласи, главном граду Тибетанског аутономног региона, Пекинг је оптужио „клику далај-ламе“. Далај-лама и „тибетанска влада у егзилу“ уживају пак још од 1959. гостопримство Индије – седиште им је у Ласи, потхималајској вароши коју су, као гарнизонску станицу, основали Британци још 1849.

Далај-лама, личност која је изузетно уважавана на Западу (1989. је добио Нобелову награду за мир, за мирну борбу за тибетанску самоуправу), одбио је да директно позове учеснике нереда у Ласи, највећих у последње две деценије, на мир. Уместо тога, Кину је оптужио за „културни геноцид“ и поручио да ситуацију на Тибету „може да контролише само чудо, а не он“.

Далај-лама се тако поново нашао у жижи публицитета, што никако није обрадовало његове домаћине, чији се односи са Кином последњих година поправљају, али су још оптерећени тешким граничним споровима.

Индијска влада је, међутим, спречила да колона далај-ламиних следбеника крене у протестни марш ка Тибету, а у изјави министарства иностраних послова изражена је „изузетна забринутост“ због „нерешене ситуације и насиља“ у Ласи, уз позив „свим актерима“ (дакле и тибетанским агитаторима и кинеским властима“) да „побољшају ситуацију и отклоне узроке проблема на Тибету“.

Овакав став, за који би искусне дипломате могле да кажу да је ипак прешао границу која проблем своди на искључиво унутрашње питање Кине, ипак је наишао на одобравање Пекинга, што је јуче, у првом коментару на ове догађаје, изнео и кинески премијер Вен Ђибао. Како је пренела индијска агенције ПТИ, Вен је изјавио да Кина „цени позицију и кораке које је предузела влада Индије према активностима заговорника тибетанске независности које је организовала далајева клика“. Кинески премијер је, уз то, поменуо и да је „тибетанско питање веома осетљиво у односима са Индијом“.

Званична политика Индије је да на свом тлу тибетанској дијаспори не дозвољава „антикинеске активности“. О томе је, приликом посете индијског премијера Пекингу у јануару, постигнута „широка сагласност“.

Кина, међутим, не крије како жели да Индија оде и корак даље: да некако наговори далај-ламу да отворено позове на мир на Тибету. При том је свесна да индијски званичници неће ићи толико далеко да о томе директно разговарају са тибетанским верским вођом, али Пекинг сматра како „постоје начини да га Њу Делхи наговори да изда један апел за мир“.

Како извештавају индијски дописници из Пекинга, Кина је забринута да би Индија, ако протести у Ласи потрају, била у тешкоћама да доследно спроводи своју забрану антикинеских активности тибетанске дијаспоре. У Пекингу се сматра да би Делхи могао да буде изложен и притиску Запада да омекша став према „својим“ тибетанским демонстрантима.

Индија је побољшала своје односе са Америком последњих година, и премда је очигледно да би Вашингтон радо ударио пацке Пекингу због људских права (па на неки начин га казнио и због противљења косовској независности у Савету безбедности), оно што би Индијци по сваку цену избегли, то је да постану терен за кинеско-америчко препуцавање.

Однос Делхија према далај-лами и догађајима у Ласи могао би да дође у фокус због посете утицајне обожаватељке тибетанског верског вође, спикерка Представничког дома америчког Конгреса Ненси Пелоси, која, према неким вестима, намерава да посети и Дарамсалу. Пелосијева је пре неколико месеци испословала да далај-лама добије конгресну медаљу, што је изазвало званичан протест Кине Вашингтону.

Далај-лама је, иначе, конференцији за новинаре у Дарамсали, како је пренео Ројтерс, оповргао да је он подстрекач нереда у Ласи, понудивши чак и своју „оставку“ ако се ситуација у догледно време не смири. У индијском парламенту, опозиција је у почетком недеље инсистирала да влада оштрије осуди насиље на Тибету и да чак затражи интервенцију Уједињених нација.