Сведок: Ишао сам у Сирију да ратујем за ИД

Сведок Амнес Чековић из Новог Пазара изјавио је на суђењу вехабијама оптуженим за тероризам да је у новопазарском месџиду Фуркан био позван да оде на ратиште у Сирију, како би се борио на страни Исламске државе. Казао је да је оптужени Тефик Мујовић (који је, уз Абида Подбићанина, у Србији означен као особа од које прети највећа опасност од тероризма), пребацивао муслимане из Истанбула у Сирију.

Пред крај суђења које је трајало пет сати, оптужени Тефик Мујовић изазвао је инцидент, због чега је суђење прекинуто и одложено за среду. Сви окривљени су претходно, из простора који је одвојен стакленим зидом пребачени у саму судницу, како би на мониторима могли да прате извођење писаних доказа. Током сведочења Чековића, Мујовић је упадао у реч и приговарао на питања тужиоца. Када га је судија Мирјана Илић опоменула, Мујовић, који се служи штакама, устао је са свог места и почео да виче, тражећи од судије да буде удаљен да не би више морао да слуша монтирани процес.

– Молим вас да будете бар мало коректни, ви сте гори од оних у Израелу, то су монтирана питања – викао је Мујовић али се његов глас врло слабо чуо, јер се удаљио од микрофона.

За њим су у знак подршке устала са својих места још тројица оптужених. Судија је молила стражу да интервенише, говорећи Мујовићу да се смири и да седне. Сведок тужилаштва је непомично стајао за говорницом. Тек после неколико минута расправе са судијом и врло напете атмосфере, у судницу су ушли припадници затворске страже који су извели четворицу вехабија.

Чековић, који је добио заштиту суда, испричао је претходно да му је одлазак у Сирију предложио оптужени Изудин Црновршанин. Објаснио је да је Црновршанина као и оптуженог Рејхана Плојовића упознао 2013. године у Фуркану, где су се заједно молили. Говорио је о одласку у село Горња Маоча у БиХ, познатом као средиште вехабијског покрета. Ту је, како је навео, од шеиха Нусрета Имамовића чуо да је исправно отићи у џихад у Сирију.

– Изудин ме је позвао да идем. Рекао сам да имам болесну мајку. Он је казао да је болест од Алаха, да и болесни људи иду. Поручио ми је: Одлучи до сутра. Сутрадан сам казао да хоћу да идем али да немам новац за пут. Рејхан и Изудин су рекли да ће паре да се прикупе у Аустрији и Луксембургу – причао је Чековић.

Он је додао да је касније дошло до сукоба јер је пут одлаган. Новац им је из Хамбурга стигао преко „вестерн јуниона”. Пошли су да купују гардеробу и вреће за спавање.

– Изудин је рекао да узимамо црну одећу да нас не би уочио непријатељ. Асмир, Рејхан и ја смо кренули опет у Горњу Маочу, али су Рејхана зауставили на граници и казали да не може у Босну. Ми смо стигли касно. Питали смо Нусрета да ли је у реду слагати родитеље и отићи без њиховог пристанка у Сирију. Он је рекао да је то у реду – причао је сведок.

Он је навео да је због дугог одлагања пута одлучио да иде сам у Сирију, због чега је Рејхану испричао да се предомислио и да не жели да иде. У међувремену, тражио је везу са Сиријом, па је сазнао за извесног Мирзу Ганића, кога је требало да контактира преко „Фејсбука” да би их неко тамо дочекао.

– Ступили смо у везу са Абидом Подбићанином који је из Египта прешао у Сирију. Сеад Плојовић нам је казао да нас он поздравља и да нас чека. Речено нам је да ћемо тамо почети као стража на већ обезбеђеним границама, да ћемо ићи у камп за обуку и да ћемо бити у јединици код Абида – причао је Чековић.

У Сирију су пошли Асмир, он и још један младић.

– На граници су ми рекли: „Знамо где идете, дечко, врати се”. Казао сам да идемо у Турску да набављамо гардеробу. Питао је где су нам паре, али су нас ипак пустили у Бугарску. У Софији је стигла порука да је и Изудин у Бугарској, па смо се нашли са њим. Били смо у ресторану са још око 100 људи. Сви они су чекали да се пребаце у Сирију. Ту су била и нека два полицајца која су нас упозорила да не ширимо причу куда идемо. Увече смо кренули кроз Турску ка Сирији – изјавио је сведок.

Када су стигли у Килис, град у близини сиријске границе, који је тада држала ИД, позвао га је отац и казао му да зна где је кренуо и да се одмах врати, али он није пристао.

– Имао сам 24 године. Највише ме је бринуло да ми Алах неће опростити ако моја мајка науди себи због мене. Сматрао сам да је исправно борити се против Асадове војске јер ја сам припадник сунита, а не шиита – причао је сведок.

Док је Чековић говорио, тачно у 14.30 часова, са свог места устао је Црновршанин и затражио паузу ради молитве. Када му је саопштено да то по закону није разлог за паузу, Црновршанин је казао:

– Или ћу ја сад овде да почнем молитву или ћете да нас пустите.

У то се умешао и адвокат Месуд Шмрковић, рекавши да му није добро. Тада је суд одредио паузу од 15 минута.