И шумари одузимају нелегално посечена стабла

Чувари шума запослени у „Србијашумама” одузели су у овој години више од 3.000 кубика дрва од препродаваца који су их бесправно ставили у промет. Тај посао донедавно су радили само тржишни инспектори, али после усвајања измена и допуна Закона о шумама промет дрва на јавном путу почели су да контролишу и шумарски инспектори и запослени у овом јавном предузећу. У „Србијашумама” откривају да власницима приватних шума не иде наруку ни пооштрена казнена политика, па надлежнима све више упућују захтеве за добијање одобрења за сечу дрва. То је уједно и разлог што на тржишту сада има мање нелегалног огревног дрвета.

– Недавна несташица дрва на стовариштима нема везе са нашим предузећем јер све уговорене обавезе на време извршавамо и целе године купце снабдевамо дрветом. Махинацијама нема места, а једино је сигурно да је ових дана мање нелегалне робе у понуди јер, осим у шумама, контрола је редовна и на јавним путевима – истиче Тихомир Мурић, извршни директор сектора за комерцијалне и маркетинг послове „Србијашума”, подсећајући да шумарски инспектори и техничари сада могу да зауставе возило са дрвима, па уколико превозник нема пратећу документацију о пореклу робе, она се одузима.

Око 610 шумара контролише стање у државним шумама, док је око 300 инжењера и техничара овог предузећа задужено за надзор у шумама приватних власника. После измена законских одредаба, њихови власници поднели су „Србијашумама” за 50 одсто више захтева за добијање одобрења за сечу, у односу на прошлу годину. То раде јер не желе да ризикују да их инспекција заустави на путу без дозволе, додаје Мурић.

– Немогуће је да сада имамо више шуме за сечу, него на пример лане. Већи број захтева власника приватних шума представља само још један доказ да учесници у промету дрвима сада више стрепе да не буду кажњени – додаје директор сектора за комерцијалне и маркетинг послове.

„Србијашуме” могу да не одобре продају стабала из приватних шума, само уколико надлежни шумар-техничар процени да дрва нису за сечу. Када их обележи шумским жигом зелене боје, али и чим власник плати накнаду за коришћење шума, дрва из такве шуме могу да иду у промет.

Према истраживањима Шумарског факултета, Управе за шуме и међународне организације ФАО, у Србији се годишње потроши око седам милиона кубика дрвних сортимената (техничко и индустријско, огревно и остало дрво), док Републички завод за статистику подсећа да се у земљи посече нешто мање од четири милиона кубика.

– „Србијашуме” производе и продају око 800.000 индустријског и огревног дрвета. Пошто фабрике у нашој земљи троше око милион и по кубика индустријског дрвета годишње, њихове потребе су два до три пута веће од наших производних могућности. Приоритет приликом продаје имају синдикати, удружења пензионера, школе, јавне установе, локално становништво, којима се годишње испоручи око 300.000 кубика. Преосталих 500.000 кубних метара дрва намењено је фабрикама и купцима за даљу продају, то јест трговцима – набраја Тихомир Мурић.

Српске шуме

–  2,3 милиона хектара под шумама у Србији

–  1,2 милиона хектара приватних шума у надлежности „Србијашума”

–  900.000 хектара државних шума у надлежности „Србијашума”

–  200.000 хектара су национални паркови, ЈП „Војводинашуме” и Српскe православнe црквe