Кампања "заљуљала" мост на Ади

Иако постоји само на цртежу, мост преко Аде Циганлије већ је почео да се љуља. Вест да ће коштати најмање 118, 64 милиона евра, осим што је уздрмала грађевинску струку, добила је и политичку димензију, будући да су резултати тендера објављени на почетку предизборне кампање.

Управни одбор Дирекције за грађевинско земљиште огласио се почетком ове недеље, после тромесечних ишчекивања, саопштењем да ће конзорцијум на чијем челу се налази аустријски „Пор” градити мост преко Саве, а уговорена нето сума за пројектовање и извођење радова је поменутих 118,64 милиона евра. Међутим, ако се урачунају и непредвиђени трошкови од пет одсто, који могу да се појаве у току градње због поскупљења челика (што ће као могућност бити наведено у уговору са извођачем, стоји у саопштењу Дирекције за грађевинско земљиште), као и ПДВ од 18 одсто, долази се до цифре од око 147 милиона евра, коју је „Политика” и објавила пре неколико недеља.

Прилазне саобраћајнице нису биле урачунате у тендер, али како мост без њих сам по себи ништа не значи, онда треба додати и још најмање 60 милиона евра. То је изазвало бурна реаговања стручне и политичке јавности, јер је победник на конкурсу за идејно решење мариборска фирма „Понтинг” проценила да би мост са пилоном од две стотине метара и косим затегама требало да кошта око 80 милиона евра.

Потпредседник Демократске странке Србије Борко Илић затражио је јуче да се утврди како је уговор о изградњи моста на Сави преко Аде Циганлије са 80 милиона евра достигао цифру од 150 милиона евра.

„Тражимо од председника Комисије за заштиту права, Републичке управе за јавне набавке, Саше Варинћа да Комисија одмах утврди како је могуће да се уговор фактички удвостручи”, навео је Илић у изјави достављеној Танјугу.

Он је указао да је посебан проблем што уговор није ишао на ратификацију у Народну скупштину како би посланици имали увид у овако огромну инвестицију.

Пошто посланици нису упознати са овим уговором, онда Комисија за заштиту права мора грађанима да саопшти како је овај уговор са 80 преиначен на 150 милиона евра, навео је Илић.

У Дирекцији за грађевинско земљиште, на чијем челу се налази Борис Ранковић, функционер ДС-а, међутим, тврде да уговор са извођачeм радова још није склопљен, а и да јесте, он не захтева ратификацију у парламенту. Уговор са Европском банком за обнову и развој код које град узима кредит од 69 милиона евра и према чијим правилима је тендер расписан, кажу, такође није морао да прође кроз скупштинску процедуру.

– О томе су се током тендерског поступка изјаснили Министарство финансија и Министарство спољних послова, сагласивши се да ратификација није неопходна. На конкретан уговор, као међународни споразум, примењује се општи споразум који је Република Србија закључила са међународним организацијама, у овом случају ЕБРД-ом, у складу са Законом о јавним набавкама. Имајући у виду наведени члан закона на конкретан поступак се не примењују правила домаћег законодавства, већ правила ЕБРД-а – наглашава Ненад Бајић, шеф информативне службе у Дирекцији за грађевинско земљиште и додаје да ово јавно предузеће не жели да се упушта у политичка препуцавања.

Став Дирекције за грађевинско земљиште јесте да је понуђена цена моста реална. Ту тврдњу покрепљују статистиком према којој је београдски мост најјефтинији по метру квадратном у односу на сличне мостове који се тренутно граде или су у блиској прошлости саграђени. Мост на доњем шпицу Аде Циганлије кошта 2.834 евра по квадрату, Визел бриџ у Немачкој (рок изградње 2005-2009. година) 3.179 евра, мост у Варшави 3.834 евра, а чувени Мијо вијадукт, завршен 2004. године коштао је Французе чак 4.690 евра по метру квадратном.

Из ових података се закључује да је реч о земљама које су ипак економски богатије од Србије па могу себи да приуште тако грандиозне и скупе мостове. Али, ако се цена моста који ће Београд градити упореди са онима које нису прошле на тендеру за идејно решење 2005. године (Грађевински факултет је на пример понудио 45 милиона евра, а „Мост пројект” око 50 милиона) стиче се утисак да смо могли и јефтиније да прођемо.

На питање због чега нису објављене понуде осталих шест компанија које су учествовале на тендеру за мост преко Саве, Бајић каже да су четири саме одустале из трке јер вероватно нису нашле интерес у овом послу, а највећи „Поров” ривал аустријски „Штрабак” је доставио пола милиона евра вишу цену.