Може ли се Роберт де Ниро скрасити у Италији

Министри спољних послова Европске уније закључили су на састанку поводом победе Доналда Трампа да се залажу за снажно партнерство сa САД на основама заједничких принципа, вредности и интереса. Неопходно је, кажу, радити на јачању европске улоге у светским питањима. Као да унија, док брине шта се дешава на другој страни Атлантика, нема својих проблема. Колико је Брисел нејединствен показало се на истом састанку који су бојкотовали Мађарска, Британија и Француска, док је италијански министар спољних послова Паоло Ђентилони приметио да Трамп функцију преузима у јануару, до када Европа има доста тога сервираног на тањиру – рецимо мигрантску кризу и економска питања.

Ђентилони овом приликом сигурно није сметнуо с ума да ће 4. децембра Италијани гласати на референдуму о уставним променама, и то свега два дана након аустријских поновљених председничких избора. Како је на поништеном гласању крајњег десничара Норберта Хофера једва победио умерени Александер ван дер Белен, Великом Британијом окрњена ЕУ могла би у Бечу добити првог популистичког шефа после Другог светског рата.

Градоначелник градића на југу Италије сигурно је имао добре намере када је глумца Роберта де Нира позвао да се врати у место својих предака након што је овај истакнути Трампов критичар рекао да му сада једино преостаје да се пресели у постојбину. Побегао би од новог америчког председника, што не значи да ускоро опет не би морао да размишља где ће да емигрира.

Дрхтавим банкарским системом, неимпресивним економским растом, високом незапосленошћу и растућим бесом према естаблишменту Италија је доведена до ивице велике кризе, а окидач може бити децембарско гласање. Штавише, премијер је своју каријеру везао за референдум рекавши да ће дати оставку ако не добије подршку. Тако је гласање о уставним изменама запретило да постане гласање о неповерењу премијеру.

Ако Ренци изгуби, а портал „Политико” пише да истраживања јавног мњења ка томе нагињу, извесно је да ће кумовати доласку евроскептичног покрета Пет звездица на власт и евентуалном изласку земље из еврозоне. Што се тога тиче, Ренци је већ добио први знак. Свега четири дана пре „брегзита” популистички покрет Пет звездица потукао је на локалним изборима премијерове демократе освојивши Рим и још 17 од 20 градова. Бепе Грило, бивши стенд-ап комичар и лидер овог покрета који ужива све већу популарност, још званично није исказао обожавање према Трампу, али је после изборног резултата био пун хвале поводом неочекиване победе рекавши да је нови амерички председник доказао да су новинари и интелектуалци били демагози усидрени у свету који више не постоји. Приметио је да су Трампа називали сексистичким, хомофобичним и популистичким као што слове и његов покрет, али да нису успели да схвате да људи више не читају штампу и не гледају телевизију због вести. Трампову победу као предсказање видели су и премијерови опоненти из партије Форца Италија рекавши да је 9. новембра Ренци завршио с политиком и „да је мртав човек који хода”.

Уосталом, овакав исход не би био изненађење. Италија је већ имала Трампа. Лично је Силвио Берлускони за „Коријере дела сера” рекао да с Трампом има очигледне сличности иако је његова пословна прича друкчија. Као медијски магнат и председник фудбалског клуба „Милан” Берлускони је дошао на власт захваљујући незадовољству италијанских бирача поретком успостављеним деведесетих након избијања афере „Чисте руке”. Бивши премијер је оценио да су на исти начин Трампа изабрали Американци уморни од старог политичког поретка неспособног да слуша и разуме. На том фону је популистички талас у јуну пробио баријеру на Острву. Клинтоновски модел дуговечних политичара је изгледа готов, а традиционалне странке каквим их ми познајемо ствар су прошлости.

Уосталом, ако исти европски лидери у изливима беса покретачку снагу ЕУ назову бирократама и технократама без срца и душе, шта очекују да бирачи мисле о поретку који, како Берлускони примећује, никако да схвати да су им слабост грађани преоптерећени државом, таксама, бирократијом, неконтролисаним миграцијама, незапосленошћу, опасношћу од тероризма.

С друге стране, добар део јавности снажно је убеђен да ће Ренци референдумом најважнијим у последње пола века смањити број сенатора, побољшати ефикасност парламента, уредити изборни систем, стабилизовати владу и осујетити популисте. Креатори политике широм ЕУ тврде да све и да га народ не подржи 4. децембра, поразом неће повући политичку и економску кризу у трећој по величини чланици еврозоне.

Ипак, Ренци је крајем октобра после дружења с америчким председником Бараком Обамом у Вашингтону приметио да Италијане више интересују предстојећи избори у САД него референдум о уставним променама у сопственој земљи. Истина, још су летос аналитичари приметили да премијер прави велику грешку верујући да у приликама када десницу храни незадовољство грађана због мигрантске и кризе у банкарском сектору, мисли да им је приоритет уставна реформа. Обама је том приликом приредио у Ренцијеву част своју последњу државну вечеру у Белој кући. Похвалио је и подржао одлазећи председник премијерове предложене реформе. Обама се овако интересовао за политичке битке својих европских савезника када је у априлу посетио Лондон како би пружио подршку тадашњем премијеру Дејвиду Камерону у напорима да убеди Британце да гласају за останак у ЕУ.