Мексико страхује од 20. јануара
Страх се увукао међу једанаест милиона имиграната који живе и раде у САД без потребних папира, али подједнака нервоза влада у целом Мексику, где се стрепи да ће већ од 20. јануара, одмах после инаугурације, нови председник почети да испуњава своја предизборна обећања. Ако Доналд Трамп нађе начин да обустави слање доларских дознака из САД у Мексико, то би довело до колапса многих региона јужно од реке Рио Браво, који своје преживљавање дугују вредним и пожртвованим рођацима у Сједињеним Државама.
Већ у првом интервјуу после избора, Трамп је потврдио да ће одмах „депортовати и до три милиона Мексиканаца”, оних који у свом досијеу имају неки кривични прекршај, а да ће оног тренутка када граница између две земље (3.185 километара) буде „осигурана” почети да избацује и остале илегалне имигранте.
Мексички медији међутим истичу да ће процедура избацивања њихових држављана неће бити муњевита и подупиру своје анализе проценама из конзервативног Форума америчке акције (ААФ) по којима ће за масовну депортацију какву обећава Доналд Трамп бити потребно бар двадесетак година. Милијардер са друге стране тврди да то може да изведе у року од осамнаест месеци или најдуже две године.
Цитирају се и налази америчког Центра за напредак по којима би операција избацивања једанаест милиона миграната коштала Америку баснословних 114 милијарди долара, или пуних десет хиљада долара по особи. У трошкове су урачунате дневнице полицајаца и агената који траже илегалце по целој земљи, њихов боравак у притвору, суђење и транспорт до земље из које су дошли.
Много више су забринути Мексиканци због ризика да изгубе милионе долара који се редовно уливају у земљу. Трамп је обећао да ће изградити зид на граници о трошку Мексиканаца. Он тражи да се из Мексика за подизање те грађевине уплати једнократно сума од пет до десет милијарди долара. Уколико јужни сусед одбије да одвоји те паре, оне ће се, тврди амерички милијардер, одузети од дознака које из САД стижу у земљу маријача.
Мексички медији истичу да процедура избацивања њихових држављана неће бити муњевита и подупиру своје анализе проценама по којима ће за масовну депортацију какву обећава Доналд Трамп бити потребно бар двадесетак година
Латиноамерички економисти уочили су да је ове године знатно порасла доларска сума послата из САД у Мексико. На крају 2016, пре него што се на Капитол хилу инаугурише нови председник САД, у Мексико ће се прелити на име дознака 27 милијарди долара, што је скоро десет одсто више него претходне године.
Дознаке су трећи по реду извор девизног прихода Мексика и оне доприносе економском развоју јер повећавају потрошњу у готово свим крајевима земље. Уколико се покаже да су Трампове намере заиста озбиљне, а нема разлога да се у њих сумња, поједини финансијски стручњаци предлажу да Мексико конфискује део тих дознака и да их одвоји за изградњу граничног зида онако како предлаже нови председник.
Ако би се на дознаке увео порез од пет одсто, Трамп би за свој зид могао годишње да од Мексиканаца добије милијарду и триста милиона долара, проценили су економисти.
Али неће само мексички гастарбајтери бити погођени Трамповим мерама. И саме САД изгубиће четири одсто бруто националног дохотка, онолико колико Мексиканци доприносе економском развоју САД, нарочито у грађевинарству, пољопривреди и прерађивачкој индустрији.
У Мексику државе које највише зависе од дознака из САД јесу Мичоакан (10 одсто од бруто домаћег дохотка), Гереро и Оаксака.
Са друге стране, највеће суме новца стижу из америчке државе Калифорније, па се у протеклих девет месеци из златне државе у Мексико слило чак пет милијарди и 200 милиона долара, док су из Тексаса мексички гастарбајтери послали кући 2,8 милијарди долара. На трећем месту је Илиноис, на четвртом држава Њујорк....
Овај новац не служи само за бољи живот милиона мексичких породица већ се он улаже у изградњу кућа и станова, или у подстицање приватних радионица, радњи, малих предузећа...
Шта да се прича о губитку који ће имати разноразне банке и финансијске институције које се баве трансфером новца уз провизију. Према подацима из САД, просечна сума коју мексички гастарбајтер шаље кући јесте триста долара, а од тих пара десет долара одлази оној институцији која овај трансфер обавља. Поједина банкарска одељења, у Калифорнији на пример, од трансфера долара у Мексико зарађују и по милијарду долара годишње. У Трамповој Америци цео тај бизнис ће доживети крах. Или ће процветати још више тако што ће провизије бити веће, а кући у Мексико ће стизати мање пара.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


