Обележен пад Вуковара и ове године без Срба

ВУКОВАР– У Вуковару је данас одржана централна комемоерација поводом Дана сећања на вуковарске жртве, односно пад Вуковара, а у Колони сећања, која се традиционално кретала од болнице до Меморијалног центра, где су положени венци, био је велики број грађана, бранитеља и представници државног врха.

Представника српске заједнице у Вуковару ове године није било у Колони сећања.

Представници српске заједнице су почаст свим жртвама Вуковара из 1991, Хрватима и Србима, помен одржали у саборном храму Св. Преображења Господњег у Загребу.

Саборски заступник и председник Српског националног већа Милорад Пуповац је раније данас изјавио да ове године неће бити у вуковарској Колони сећања, те да је за заједничко обележавање овог дана неопходно испуњавање низа предуслова.

Почаст погинулим Хрватима одали су председница Колинда Грабар Китаровић, премијер Андреј Пленковић и председник Сабора Божо Петров.

Председница Китаровић је у Колони била са супругом и ћерком погинулог бранитеља, Пленковићем и Петровим.

Грабар Китаровић у Вуковару данас није давала изјаве, а Пленковић је по доласку у тај град рекао да је 25. годишњица од „окупације Вуковара и Дан сећања прилика да се још једном изрази дубоко поштовање и захвалност хрватским бранитељима, свима који су дали живот за Хрватску, за слободу модерне Хрватске”.

„Да се увек присећамо њихове жртве и да ово јединство Хрватске које видимо у Вуковару буде подстицај за деловање у будућности”, навео је.

Китаровић је синоћ након вуковарске премијере филам „Овчара неиспричана прича”, рекла да Вуковар није покорен, већ град који је обранио Хрватску.

Китаровић је рекла да из историје треба учити.

„Сви размишљамо о тој годишњици, а као што знате, о Вуковару не волим давати никакве изјаве јер мислим да у првом плану морају бити бранитељи, удовице, страдалници и хероји, али не само они хероји који су активно учествовали у биткама, него и они који су једноставно остали у Вуковару и живели живот Вуковара, казала је.

За њу су ово тренуци када се, како каже, с посебном боли и патњом због страховитих злочина присјећамо свега што се догодило у Вуковару пре 25 година.

Комеморација је одржана под геслом „Вуковар - место посебног пијетета”, а према многим проценама ове године у Колони је био највећи број грађана икада.

Иначе, протеклих година обележавање овог дана за Хрвате није значио јединство.

Некадашња влада СДП-овца Зорана Милановића, наиме, имала је великих проблема са бранитељима који нису задовољни својим статусом, па су се формирали своју колону, одвојену од државног врха, а атмосфера је тада често била на ивици инцидента.

Вуковарски Срби, међутим, ни на који начин не учествују у овом обележавању.

Пуповац је за хрватске медије рекао да је добра одлука да не представници СДСС не иду ове године у Вуковар.

„Кад обележавамо страдање, не делимо жртве. Лани смо то урадили у цркви Преображења Господњег и ове године ћемо учинити исто. За људе који су одведени из Болнице и убијени на Овчари, за све који су убијени и након уласка војске у Вуковар...„ каже Пуповац.

Пуповац, који иначе, подржава Пленковићеву владу, каже да је то била добра одлука да представници СДСС-а не буду данас у Вуковару.

„Данас смо у Вуковару свешћу, али не и физички. Саосећамо са жртвама, као и други људи, којима је на срцу страдање толиких људи. Тамо смо вођени моралним осећајем према невино страдалим и свим страдалима у Вуковару”, казао је Пуповац.

Заменик градоначелника Вуковара Срђан Милаковић рекао је јуче да, упркос свим напорима да Срби поставе спомен плоче на места на којима су страдали српски цивили није уредио плодом јер им није дозвољено.

Према његовим речима, припадници српске националне мањине учествовали у мимоходу морају се створити бројне претпоставке, сматра Милаковић.

„Требало би да се створе животни предуслови, да Срби постану равноправни грађани Вуковара, да се онда ода почаст свим жртвама страдалима у Вуковару, а не да он има карактер ратовања, стварања победа или обележавања пораза”, навео је Милаковић.

Осврнувши се на живот Хрвата и Срба у Вуковару, Милаковић каже да је једна димензија приватни, свакодневни живот људи, а друга је однос власти, односно јавна сфера. „Упркос свим препрекама, људи настоје да живе свој живот. Рат је онемогућио и покидао бројне везе, створен је дисконтинуитет. Младе генерације обнављају све те препреке. Димензија јавне сфере је таква да у много случајева онемогућава ту врсту суживота града Вуковара. Ово што се обележава је више терет за његове грађане него што је добродошло и што им омогућава лакши живот”, навео је он.

 (Танјуг)