„Сигурна кућа” за повређене животиње

Суботица – Из Зоо-врта на Палићу у последњих десет година у дивљину, њихово природно окружење, враћено је хиљаду и по животиња. Ово је једини зоо-врт у Србији који не узима само из природе, већ јој и враћа дивље животињске врсте, и то захваљујући прихватилишту за дивље животиње.

Прихватилиште је отворено у склопу зоолошког врта пре једне деценије и оно је нека врста сигурне куће за сву дивљач која је из неког разлога страдала у природи или у додиру са човеком. Ветеринар Тибор Јаноши брине и о животињама у прихватилишту, у које је само ове године стигло готово 300 животиња. Пре месец дана је, примера ради, од једног трговца животињама одузето око 130 папагаја, патака и тигрица. „Овога пута птице су биле у доброј кондицији, а колико чујем њихов бивши власник покушава да обезбеди сва документа и да их врати”, каже нам Јаноши.

Међутим, у већини случајева то није тако. До прихватилишта стижу исцрпљене, често дехидриране и изгладнеле животиње, са многоструким и тешким повредама. Највише се доносе птице, у готово 90 одсто случајева, са сломљеним крилом, израњављене, отроване или страдале од струјног удара. Није реткост да им доносе грабљивице које су ударене на ауто-путу, пошто круже око њега навикнуте да ту има ситних животиња које су такође страдале од аутомобила. „Највећи је проблем што животиње код нас стижу касно, или је животиња касно пронађена, или грађани сами покушају да их залече, те се њихове ране у међувремену инфицирају и у том случају тешко им је помоћи”, прича Јаноши. Он објашњава да је посебно вредна птица орао белорепан и неколико примерака су овде однеговали и вратили у природу, као и египатску цркавицу, грабљивицу са југа Србије.

Јавност је недавно сазнала за медведа који је одузет од циркуса „Корона”, а у питању је примерак настао укрштањем белог и мрког медведа. „Сада је у добром стању, иако је у почетку имао психичке проблеме. Та огромна животиња држана је у малом кавезу, и није могао да се снађе када се нашао у знатно већем простору, вртео се укруг и имао покрете који нису својствени дивљој животињи”, каже Јаноши.

Пре извесног времена на граници је ухваћен и пакет са око 400 корњача, а њихова цена се, у зависности од врсте креће од 25 до 150 евра, па је јасно да су и ове животињице интересантне препродавцима. Према подацима прихватилишта, у природу успеју да врате око 45 одсто животиња, а око 20 одсто има повреде због којих више не може да остане самостално у природи, а остале угину.

И док становници врта овамо стижу под регулисаним условима, у добром здрављу и са идејом да буду окружени људима, ма колико то животињама чини стрес, код животиње које су у прихватилишту настоји се да имају што мање контакта са људима и да их, уколико је то могуће, што пре врате у природу. Бранка Рудић Вранић једна је од оних који имају приступ овим животињама, и показује низ високих кавеза у којима су смештене птице. Неке од њих овде ће и остати, јер су им повређена крила. Поред њих, љутито шишти лабуд а за њега имају посебно обезбеђење на вратима, јер је открио начин како да их отвори. Ту је и неколико срна, једна од њих има повређену ногу, и Бранка нам објашњава да је сада потребно много стрпљења и умешности да се та животиња одведе из своје групе како би била прегледана. Тешко је задобити поверење повређене животиње.

И ветеринар Тибор и Бранка као најлепши пример издвајају одгајање три мала мечета, која су им стигла у јадном стању након што су њихову мајку убили ловци. Хранили су их на цуцлу и бринули о њима месецима док нису стасали и добро ухрањени и живахни предати су посебном резервату за медведе у Бугарској. Бранка прича и о малом меди који је доведен из неког приватног врта, где је изгладнео у скученом кавезу. „Милина је гледати како се сам забавља у свом простору, као да се сећа своје претходне скучености и ужива у оном што има овде”, каже Бранка.