Суд заштитио шпијуне од Бундестага

Од нашег дописника

Франкфурт, Хајделберг – Ни после годину и по дана од открића да је немачка Савезна обавештајна служба (БНД) за рачун америчке Националне безбедносне агенције (НСА) шпијунирала и европске савезнике, члановима специјалне комисије немачког Бундестага није омогућено да имају увид ко је заиста међу око 40.000 шпијунираних „мета” за које се тврди да је њихово надгледање било противно немачким и европским интересима. Штавише, немачки Савезни уставни суд прекјуче је објавио да је и званично одбио захтев опозиционих посланика да виде листу само ових „мета” од милиона шпијунираних, оценивши да је владин интерес за тајновитошћу ових података важнији од интереса парламентарне комисије да добије више информација.

Према објашњењу Суда у Карлсруеу, објављивање листе „мета” без одобрења САД могло би да утиче на функционисање обавештајних служби и самим тим на безбедносне капацитете Немачке.

„Ова одлука показује да обавештајне службе могу да наставе да раде шта хоће, неометане од парламентарних провера”, рекла је посланица Левице и чланица комисије за НСА Мартина Ренер, додајући и да парламент више нема контролу над тајним службама те да је ово „фаталан знак” само неколико дана после избора Доналда Трампа за председника САД. „Данас је лош дан за демократију и основна људска права.”

БНД и НСА још од 2004. обавештајно сарађују тако што Американци издају налоге Немцима да преко немачке базе у градићу Бад Ајблингу пресрећу и надгледају све врсте комуникација широм света. Пре три и по године Едвард Сноуден доставио је медијима податке о томе како НСА има разгранату могућност шпијунирања целог света, па и светских државника међу којима и немачку канцеларку Ангелу Меркел, али се тек пре годину и по дана, захваљујући немачким медијима, пре свега магазину „Шпигл” и истраживачком тиму дневног листа „Зидојче цајтунг” и регионалних јавних сервиса НДР и ВДР, сазнало и за неславну улогу БНД-а у тој афери.

Тада је откривено да је БНД за рачун НСА до октобра 2013. шпијунирао шефове држава, председнике влада и министре десетак европских влада, међу којима су француски председник, француско министарство спољних послова, Европска комисију, али и компаније наменске индустрије ЕАДС и „Еврокоптер”, дипломатска представништва држава чланица ЕУ и НАТО широм света, као и бројни пословни људи, утицајне јавне личности, као и војни и привредни објекти. Како су проценили у интерној контроли у БНД-у, ова шпијунирања су била противна европским и немачким интересима и нису била зарад борбе против тероризма и криминала што је формалноправни разлог ове обавештајне сарадње, која се одвијала тако што су агенти НСА слали колегама из БНД-а, на пример, имејл адресе, бројеве телефона и ај-пи адресе компјутера које користе одређени људи, а ови су без поговора надгледали комуникацију тих „мета”.

Све то је утврдила и специјална Бундестагова комисија, али влада Ангеле Меркел се одупирала притисцима да парламентарци лично виде ко је шпијуниран а не да зависе од тога шта је признао БНД. Владајућа коалиција демохришћана и социјалдемократа је именовала бившег судију Курта Граулиха да буде „независна особа од поверења” која ће проучити контроверзну листу „мета” и потом саставити извештај Буденстаговој комисији, што је Савезни уставни суд оценио као довољно да буде задовољен општи политички интерес јавности.

„Огроман део нелегалних операција БНД-а, које су спровођене годинама, остаће у мраку”, рекао је посланик опозиционих Зелених Константин фон Ноц, који је и члан Бундестагове комисије за аферу са НСА, додајући да су због начина на који је систем устројен „нови скандали и масовна кршења основних права неизбежни”.

Опозициони посланици, али и стручњаци за безбедност на интернету, критиковали су владу и што је изабрала судију Граулиха да једини види листу шпијунираних мета, као и сам његов извештај од 263 стране, истичући његову недовољну стручност у погледу параметара за дигитално претраживање као и то да је он, како је у новембру прошле године открио „Зидојче цајтунг”, изгледа правне аргументе у свом извештају директно добио од БНД-а.

Упркос критикама опозиције и стручњака, представници владајуће коалиције су задовољни.

„Савезни уставни суд је јасно ставио до знања да је сарадња БНД-а са страним службама важна и неопходна”, рекао је за немачки јавни сервис АРД Патрик Зенсбург, посланик Меркелове ЦДУ и председавајући Бундестагове комисије за аферу НСА. „Уколико би предаја листа за последицу имала прекид сарадње немачких и америчких обавештајних служби, то би масивно угрозило безбедносне интересе Немачке. Сада имамо црно на бело да смо постигли равнотежу између парламентарне контроле и безбедносних интереса.”

Ово образложење није задовољило опозиционе посланике, који сматрају да ће последица ове судске одлуке бити то да ће обавештајне службе саме одређивати да ли ће и како бити контролисане.

„Цинично говорећи, суд је сада контролу тајних служби дао у руке узбуњивача”, рекао је Константин фон Ноца, посредно указујући да ће немачка јавност морати да сачека појављивање неког новог Едварда Сноудена или Бредлија Менинга да би сазнала за нелегалне активности своје владе и тајних служби.