Нови Устав јача судску власт

Председнике судова и све судије бираће Високи савет судства, а чланове ВСС-а из редова судија бираће директно судије. Министар правде имаће ограничена овлашћења у одлучивању ВСС-а, а председник скупштинског одбора за правосуђе неће бити члан највишег судског тела. То су планиране измене Устава, које треба да ојачају независност судства и судску власт.

Устав Републике Србије промениће се због правосуђа, јер тако налажу Национална стратегија реформе правосуђа и Акциони план за поглавље 23. Колико ће Устав променити правосуђе и да ли ће оно бити боље за грађане Србије када испуни захтеве из поглавља 23, моћи ће да се види тек за неколико година, ако се у дело спроведу све планиране промене у организацији судства.

Председник Врховног касационог суда Драгомир Милојевић недавно је саопштио да је радна група комисије за спровођење Националне стратегије за реформу правосуђа завршила прву фазу анализе уставног оквира о правосуђу и да сада следи друга фаза, а то је израда нацрта измене Устава, конкретно, по члановима.

– Комисија је заузела став да председнике судова, као и председника највишег суда, треба да бира Високи савет судства, као и све судије, без обзира на то да ли се бирају први пут, на ограничен мандат, или на сталну функцију – рекао је Милојевић недавно на саветовању судија.

И сада судије на сталну функцију бира ВСС, али их на први мандат бира Народна скупштина, на предлог ВСС-а. Председнике судова сада бира Народна скупштина.

Радна група за промену Устава такође сматра да састав ВСС-а треба изменити – да је сувишно чланство председника скупштинског одбора за правосуђе, док учешће министра правде у саставу ВСС-а треба модификовати тако да он буде члан „ограниченог капацитета”.

Министар правде не би могао да учествује у одлучивању о премештају судије и изрицању дисциплинских мера, а могао би да буде укључен када се расправља о буџетским питањима односно приходима и расходима судства. Тако би се могла обезбедити равнотежа у погледу финансијских потреба судства и укупних финансија које влада предлаже парламенту.

– Структура судија који су чланови ВСС-а треба у потпуности да одражава постојећу организацију судова у Србији. Требало би, на пример, обезбедити заступљеност представника све четири апелације у саставу савета – рекао је Милојевић.

Уставом би био промењен и начин избора чланова Високог савета судства, и то тако што би чланове из реда судија бирале директно судије, а чланове који нису судије бирала би Народна скупштина из редова истакнутих правника, на предлог професионалних и струковних организација.

Према важећем моделу, свих осам изборних чланова ВСС бира Народна скупштина, док се преостала три члана у овом телу налазе – по положају. То су министар правде, председник надлежног одбора Народне скупштине и председник Врховног касационог суда.

Комисија сматра да и председника ВСС треба да бирају чланови овог тела, а председник Врховног касационог суда не мора аутоматски да буде и председник ВСС, као што је то сада случај.

Све у свему, законодавна и извршна власт имале би знатно мању улогу у кадрирању правосуђа него сада, што води ка већој независности судства, али има и мишљења да на тај начин судска власт неће имати скоро никакву контролу од друге две гране власти.

Уставом ће бити враћен ранији назив највише судске инстанце и зваће се поново Врховни суд, а очекује се да Устав реши и проблем сукоба јурисдикција између Уставног суда и редовног судства. Јер, Уставни суд није највиша судска инстанца, али се дешава да се не задржи само на утврђивању повреде уставних права него да поништава одлуке редовних судова, па и највишег Врховног касационог суда.

Због јачања независности правосуђа, промена Устава планирана је Националном стратегијом реформе правосуђа за период од 2013. до 2018. године. Пратећи Акциони план захтева поштовање рокова, тако да ће Србија најкасније до 2018. имати нови Устав, наравно уколико све буде ишло по плану.

– Стратегија није правно обавезујућа. Она је политички план, који треба да буде остварен правним средствима. Стратегија није изнад Устава, не може бити „извор” уставних промена ни оправдање за њих. Она садржи одређене смернице у ком правцу би требало мењати Устав – рекао је Драгомир Милојевић недавно на саветовању судија.

Он је најавио да ће Врховни касациони суд ускоро на ову тему организовати велику конференцију, уз учешће свих судија Републике Србије.