Маријев двоструки тријумф у Лондону

Енди Мари је успео што никада није и што је мало ко очекивао пет месеци раније, када је Новак Ђоковић историјским тријумфом на Ролан Гаросу стекао више од 8.000 поена предности на врху АТП листе. У фуриозном финишу сезоне, Шкот је титулама у Пекингу, Шангају и Бечу најпре додао своју прву у Паризу, а затим и прву у Лондону, где је у 30. години, постао први Британац који сезону завршава као најбољи по том систему бодовања. Учинио је то на најлепши начин, убедљивом победом у финалу против Ђоковића, пред својом публиком, у О2 арени, где никада није стигао даље од полуфинала: 6:3, 6:4.

Финале Марија и Ђоковића на завршном турниру осморице донело је савршен крај једне турбулентне тениске сезоне за публику, али и само за једнога од двојице. Овог пута, овације су заслужено припале британском спортском хероју, који је на терену провео неупоредиво више сати, не само у Лондону, него и месецима уназад. Нису одлучили ни његов замор, нити традиција на страни Ђоковића, непораженог у пет дотадашњих финала на завршним турнирима. Одлучио је шампионски ниво који је Мари досегао у периоду док је његов једини ривал био одсутан са сцене.

Први пут је Ђоковић играо против таквог Марија, на крају ове сезоне потпуно несаломивог, и први пут осетио разлику, у односу на, на пример, полуфинални сусрет са Нишикоријем. За то нагло очеличење вршњака против кога води са 24:11 у победама, може да криви самог себе, јер му је дозволио да до неслућених размера подигне самопоуздање у ових пет месеци, током којих му није био на путу. И дотле је Мари био сјајан против свих осим Ђоковића, а одмарајући се од Новаковог притиска успео је и да га превазиђе, бар у овом финалу.

Мора се одати признање и сјајном Маријевом штабу, који је осмислио стратегију игре на Ђоковићев бекхенд у Лондону. Притискао га је и притискао по истој страни, све док ни Новак више није био сигуран у ударац којим се поносио. Тако је Мари дошао до брејка за 5:3 и добио први сет, а у другом одмах наставио да напада слабу тачку за брејк већ у првом гему. Потом је уследио и други брејк, а једини до којег је наш ас дошао није био довољан да се продужи меч.

Није ово био трагичан пораз дванаестоструког гренд слем шампиона, већ онај после којег може искрено да се честита противнику и припрема пресабирање снага за скори реванш. Тако је и Ђоковић деловао после меча:

– Ово је била сјајна година за мене, десило се толико ствари на које могу да будем поносан, поготово у првих шест месеци. Обојица смо били део историје на овом мечу, који је први пут директно одлучивао место на врху, част је бити део таквог догађаја. Он је најбољи тенисер света у овом тренутку, заслужио је да победи. Играо је бољи тенис, а ја у кључним моментима нисам успео да се вратим. Играо сам боље како је меч одмицао, али то није било довољно.

Тако је завршена Маријева тениска година, барем по АТП листи, јер је Новак у њој био бољи са 2:1 у гренд слем титулама, са 3:2 у међусобном резултату и са много бољим учинком против прве петорице и прве десеторице. Да не помињемо да је у јуну, први после Рода Лејвера 1969, повезао све четири највеће титуле и први уопште успео то да учини на три различите подлоге.

Није пропустио то да истакне ни нови први рекет света, у свом емотивном и врло коректном говору:

– Нисам очекивао да би ово могло да се догоди... Када сам изгубио од Новака у финалу на Ролан Гаросу, држао је сва четири гренд слема у исто време, то је невероватно достигнуће, мислим да то још дуго нећемо видети у овом спорту...

Новак Ђоковић ће годину завршити као други тенисер света, са 630 поена заостатка, што је и најмања разлика у последњој деценији. Претходна најмања била је она којом га је Надал претекао на крају 2013, док су све четири Ђоковићеве биле завршене са најмање три пута већом разликом, а прошла са десет пута већом, од безмало 8.000 поена...

Завршиће ову годину и са позитивнијим ставом у односу на наставак каријере, него пре лондонске представе. Показао је то дизањем форме у четири меча до финала, а до гренд слем турнира у Мелбурну, у јануару, имаће и два месеца одмора за наставак ривалства са Маријем. У годину у којој се очекује да Федерер и Надал поново комплетирају велику четворку, а од Марија да покаже како се носи са улогом главног фаворита и очекивањима од њега, која могу само да расту. Јер, од четворице која су у последњих 13 година носила број 1, тројица имају укупно 43 највеће титуле, према његове три до сада.