Marijev dvostruki trijumf u Londonu

Endi Mari je uspeo što nikada nije i što je malo ko očekivao pet meseci ranije, kada je Novak Đoković istorijskim trijumfom na Rolan Garosu stekao više od 8.000 poena prednosti na vrhu ATP liste. U furioznom finišu sezone, Škot je titulama u Pekingu, Šangaju i Beču najpre dodao svoju prvu u Parizu, a zatim i prvu u Londonu, gde je u 30. godini, postao prvi Britanac koji sezonu završava kao najbolji po tom sistemu bodovanja. Učinio je to na najlepši način, ubedljivom pobedom u finalu protiv Đokovića, pred svojom publikom, u O2 areni, gde nikada nije stigao dalje od polufinala: 6:3, 6:4.

Finale Marija i Đokovića na završnom turniru osmorice donelo je savršen kraj jedne turbulentne teniske sezone za publiku, ali i samo za jednoga od dvojice. Ovog puta, ovacije su zasluženo pripale britanskom sportskom heroju, koji je na terenu proveo neuporedivo više sati, ne samo u Londonu, nego i mesecima unazad. Nisu odlučili ni njegov zamor, niti tradicija na strani Đokovića, neporaženog u pet dotadašnjih finala na završnim turnirima. Odlučio je šampionski nivo koji je Mari dosegao u periodu dok je njegov jedini rival bio odsutan sa scene.

Prvi put je Đoković igrao protiv takvog Marija, na kraju ove sezone potpuno nesalomivog, i prvi put osetio razliku, u odnosu na, na primer, polufinalni susret sa Nišikorijem. Za to naglo očeličenje vršnjaka protiv koga vodi sa 24:11 u pobedama, može da krivi samog sebe, jer mu je dozvolio da do neslućenih razmera podigne samopouzdanje u ovih pet meseci, tokom kojih mu nije bio na putu. I dotle je Mari bio sjajan protiv svih osim Đokovića, a odmarajući se od Novakovog pritiska uspeo je i da ga prevaziđe, bar u ovom finalu.

Mora se odati priznanje i sjajnom Marijevom štabu, koji je osmislio strategiju igre na Đokovićev bekhend u Londonu. Pritiskao ga je i pritiskao po istoj strani, sve dok ni Novak više nije bio siguran u udarac kojim se ponosio. Tako je Mari došao do brejka za 5:3 i dobio prvi set, a u drugom odmah nastavio da napada slabu tačku za brejk već u prvom gemu. Potom je usledio i drugi brejk, a jedini do kojeg je naš as došao nije bio dovoljan da se produži meč.

Nije ovo bio tragičan poraz dvanaestostrukog grend slem šampiona, već onaj posle kojeg može iskreno da se čestita protivniku i priprema presabiranje snaga za skori revanš. Tako je i Đoković delovao posle meča:

– Ovo je bila sjajna godina za mene, desilo se toliko stvari na koje mogu da budem ponosan, pogotovo u prvih šest meseci. Obojica smo bili deo istorije na ovom meču, koji je prvi put direktno odlučivao mesto na vrhu, čast je biti deo takvog događaja. On je najbolji teniser sveta u ovom trenutku, zaslužio je da pobedi. Igrao je bolji tenis, a ja u ključnim momentima nisam uspeo da se vratim. Igrao sam bolje kako je meč odmicao, ali to nije bilo dovoljno.

Tako je završena Marijeva teniska godina, barem po ATP listi, jer je Novak u njoj bio bolji sa 2:1 u grend slem titulama, sa 3:2 u međusobnom rezultatu i sa mnogo boljim učinkom protiv prve petorice i prve desetorice. Da ne pominjemo da je u junu, prvi posle Roda Lejvera 1969, povezao sve četiri najveće titule i prvi uopšte uspeo to da učini na tri različite podloge.

Nije propustio to da istakne ni novi prvi reket sveta, u svom emotivnom i vrlo korektnom govoru:

– Nisam očekivao da bi ovo moglo da se dogodi... Kada sam izgubio od Novaka u finalu na Rolan Garosu, držao je sva četiri grend slema u isto vreme, to je neverovatno dostignuće, mislim da to još dugo nećemo videti u ovom sportu...

Novak Đoković će godinu završiti kao drugi teniser sveta, sa 630 poena zaostatka, što je i najmanja razlika u poslednjoj deceniji. Prethodna najmanja bila je ona kojom ga je Nadal pretekao na kraju 2013, dok su sve četiri Đokovićeve bile završene sa najmanje tri puta većom razlikom, a prošla sa deset puta većom, od bezmalo 8.000 poena...

Završiće ovu godinu i sa pozitivnijim stavom u odnosu na nastavak karijere, nego pre londonske predstave. Pokazao je to dizanjem forme u četiri meča do finala, a do grend slem turnira u Melburnu, u januaru, imaće i dva meseca odmora za nastavak rivalstva sa Marijem. U godinu u kojoj se očekuje da Federer i Nadal ponovo kompletiraju veliku četvorku, a od Marija da pokaže kako se nosi sa ulogom glavnog favorita i očekivanjima od njega, koja mogu samo da rastu. Jer, od četvorice koja su u poslednjih 13 godina nosila broj 1, trojica imaju ukupno 43 najveće titule, prema njegove tri do sada.