За српску науку 28 милиона евра

У конкуренцији од скоро 200 пројеката из целе Европе, у којима су учествовале најјаче европске научноистраживачке институције, попут универзитета из Оксфорда и Кембриџа и Института Макс Планк, укључујући и 22 институције из Србије, Институт Биосенс из Новог Сада освојио је прво место у Европи у оквиру најпрестижнијег позива Европске комисије Хоризонт 2020 – Тиминг.

Лепу вест, не кријући одушевљење, у току ноћи јавила нам је проф. др Весна Црнојевић Бенгин, руководилац пројекта и један од идејних твораца Института Биосенс, одмах након што у стигле честитке од премијера, о чему ће бити речи наредних дана и на конференцији за медије, вероватно у Влади Србије.

– Кроз више фаза такмичења које су се одвијале у последње две године, пројекат Антарес Биосенса освојио је убедљиво прво место, испред свих ЕУ земаља, и то као једини финансирани пројекат ван ЕУ. С буџетом од чак 28 милиона евра, од чега 14 милиона представљају бесповратна средства ЕУ, а 14 милиона национално суфинансирање које је већ обезбеђено, Антарес за циљ има да развије Биосенс у Европски центар изврсности за напредне технологије у области одрживе пољопривреде – објашњава за наш лист др Црнојевић Бенгин.

Како додаје, кроз развој два најперспективнија сектора Србије – ИТ и пољопривреде, Антарес се фокусира на развој одрживе пољопривреде као најзначајнијег сегмента домаће индустрије, трансфер иновација из истраживања у привреду и убрзан економски развој земље. Партнери Института на овом пројекту су Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и Холандски институт ДЛО – водећа светска институција у области савремене пољопривреде.

– Уз отварање око 150 нових радних места у науци, задржаће се најбољи млади стручњаци у земљи и привући најбољи истраживачи из иностранства. Кроз посебан програм подршке малим и средњим предузећима за повезивање домаћег ИТ сектора и пољопривреде, Антарес ће промовисати Србију као централну тачку истраживања и иновација целог региона, а Биосенс као један од водећих европских научноистраживачких института посвећен савременим примењеним и тржишно оријентисаним истраживањима у области пољопривреде и хране – каже наша саговорница.

Да подсетимо, „Политика” је прошле године међу првима обавестила српску јавност да ће научници Биосенса учествовати у изградњи сонде коју ће Европска свемирска агенција послати на Јупитер 2022. године. Вест је стигла у току посете овом Институту наше екипе и некадашњег министра просвете др Срђана Вербића. Истраживачи из Новог Сада далеко су догурали у односу на период када су читаву причу почињали из просторија Факултета техничких наука у Новом Саду, пре скоро 10 година. Тада их је било троје, а данас је у центру, који се налази у „паметној згради” Ректората Новосадског универзитета, запослено 68, углавном младих научника. Њихов тим чине и повратници из иностранства, али и истраживачи из других земаља.

Биосенс је најмлађи научни институт у Србији, који је за кратко време освојио чак 13 пројеката Европске комисије и постао регионални лидер у области развоја и примене напредних ИТ решења у пољопривреди. За оне који нису упознати, Хоризонт 2020 је оквирни програм Европске уније за истраживања и иновације, а акција Тиминг (Teaming), намењена је развоју научних истраживања са циљем подршке иновационом потенцијалу држава учесница.

– У току прве фазе пројекта Антарес, која је трајала од јуна прошле до јуна ове године, ЕК је уложила близу 500.000 евра у израду детаљног бизнис плана Института Биосенс. Пројекат ће трајати седам година, од 2017. до 2024. године – објашњава др Црнојевић Бенгин.

У плану је изградња нове зграде Института Биосенс у кампусу Универзитета у Новом Саду, набавка најсавременије научноистраживачке опреме, пажљиво одабране да помогне остварењу друштвене улоге Института кроз оснивање Националног центра за интегрисани надзор пољопривреде и Колаборативне земаљске Сентинел станице. Биће основан Биосенс акцелератор за подршку домаћим малим и средњим предузећима и истраживачима који желе да своје резултате преточе у предузетничке иницијативе.

– Осниваћемо и демо фарму за експерименталну потврду научних решења Биосенса, али и за упознавање пољопривредника, МСП, великих компанија и других крајњих корисника са предностима савремених технологија. Оснивањем дељеног истраживачког погона, свим заинтересованим странама на недобитној основи биће омогућен приступ научноистраживачкој опреми Биосенса – наводи ова научница само део планова.

Биће основан и Биосенс регионал, иницијатива која повезује научноистраживачке организације из региона, фокусиран на развој нових технологија за примене у пољопривреди, са циљем стварања критичне масе истраживача и инфраструктуре неопходне да се одговори на изазове одрживог развоја региона.

Овај институт до сада је омогућио 1,7 милиона евра бесповратних инвестиција у 13 домаћих малих и средњих предузећа, најуспешнији је учесник из Републике Србије у ФП7 (Седмом оквирном програму) и Хоризонту 2020, програму Европске комисије, јер је привукао око 10 милиона евра бесповратних инвестиција. Друштвена улога Института јесте да кроз развој научних истраживања повеже 10.000 људи који раде у домаћем ИТ сектору (махом као јефтина радна снага) са пољопривредом као главном граном индустрије у Србији.