Заљубљени певач

У рано пролеће са врха храста оглашава се птица ружичастих груди, јављајући свима да је дрво заузето и да ће га бранити од свих уљеза. Забачене главе, певајући из свег гласа, то мужјак зебе дозива женку. Неће проћи много времена, а овај распевани лепотан појуриће своју изабраницу, која издалека подсећа на обичног џивџана: женка зебе од врапца се разликује по белим линијама на крилима.

Зебе живе у шумама и живицама које окружују поља широм Европе, у западним деловима Азије и у северној Африци, уз Средоземно море. Због своје умилне песме, ове птице су омиљени гости паркова и башта, у које их људи привлаче остављајући им семење у хранилицама. У топлијим крајевима бораве током целе године, док птице из хладнијих предела у јесен одлећу на југ да презиме. Понекад мужјаци зиму проводе сами, док их женке напуштају како би се вратиле у пролеће.

Гнезде се у брижљиво свијеном дубоком гнезду, исплетеном од траве и перја, и скривеном на дебелим гранама, уз само стабло. Како би било што мање приметно, гнездо облажу лишајевима и маховином. Што је птица искуснија, потребно јој је мање времена да направи нови дом. Старије зебе гнездо свију за три дана, док се млади градитељи муче и по три недеље не би ли исплели савршену "кућицу" у којој ће одгајати младе.

Паре се у пролеће, а у топлијим крајевима одгаје и по две генерације птића. Женка у априлу снесе од два до шест јаја, на којима лежи сама. После две седмице, кад се младунци излегу, о њима ће се бринути оба родитеља. Да би што пре одрасли, мајка и отац им доносе полусварене ларве инсеката, пунећи њима гладне кљунове својих малишана. Кад одрасту, њихов јеловник ће се променити: уместо калоричних инсеката јешће семенке и воће. Већ после двадесетак дана младе зебе ће раширити крила и први пут полетети из родитељског гнезда.