Једна земља, два ентитета, три визије

Од нашег сталног дописника
Бањалука – И двадесет први рођендан откако је БиХ у Дејтону настала као земља састављена од ентитета под називом Република Српска и Федерација БиХ протекао је без заједничког погледа на прошлост и још мање јединствене визије будућности земље у којој расте незадовољство њених грађана.

Непомирљивости Срба, Хрвата и Бошњака несналажењем није припомагала ни међународна заједница, па је све више оних који већу помоћ у изградњи демократске земље налазе у њиховом одласку, иако Валентин Инцко, високи представник у БиХ, проблем види у локалним политичарима: „Опстанак и стабилност БиХ угрожавају негативни трендови који су се развили у РС, а сада су се прелили и на подручје ФБиХ.”

Национални глас из Српске најгласније заступа Милорад Додик, председник РС.

За њега је високи представник сметња која је наметањима допринела већој збрци међу народима и овлашћењима из које ће се БиХ тешко испетљати. Изговор за лоше стање у Српској неретко је сарајевско подметање клипова у точкове.

Додик заговара уставно прилично компликован посао повратка овлашћења са заједничких органа на републичке која је у смутним временима транзиционе ошамућености, недефинисане демократије и националне самосвести, високи представник изузимао од ентитета јачајући централне институције БиХ.

Бошњаци као народ најоданији „босанској идеји” својим су неспретним односом неретко више одмагали него доприносили оном што су прокламовали као властиту визију одобровољавања друга два народа да БиХ пожеле као сопствену земљу.

Напротив, својом политиком често су повлачили потезе којима је додатно јачао отпор Срба и Хрвата према Сарајеву. Бошњацима је, опет, за лошу економију крива Република Српска, без које би, како саркастично воле да кажу они изван Сарајева, „земља процветала”.

У покушају да објасне однос према БиХ, из Бањалуке неретко воле да кажу да се високи представник понашао као „слон у стакленој радњи”, док су за бошњачку политику уверени да прави грешку сличну оној коју су данашњи заговорници централизације као изговор за своје сецесионистичке амбиције приписивали Србима у бившој Југославији, када је Београд, наводно, опијен собом навукао анимозитет јер није са неопходним сензибилитетом и за озбиљно узимао негодовање других и мање бројних народа, што је на послетку помогло слому заједничке земље.

Свој однос према заједничкој земљи Хрвати су исказали на годишњици оснивања Хрватске заједнице Херцег Босна, обележеној три дана пре дејтонске. Жал за Херцег-Босном најбоље осликава степен хрватског незадовољства у делу БиХ који деле с Бошњацима са уставним нивоом заштите који сматрају недовољним.

Супротно резолутном противљењу Бошњака, власт у Бањалуци држи оправданим захтеве Хрвата за успоставу трећег ентитета, али је опозиција у Српској о том питању далеко опрезнија. Грађани у РС поучени лошим искуствима савезништава и историјских односа с Хрватима, не гледају са симпатијама на подршку која се за антидејтонски трећи ентитет сервира из Бањалуке. Хрвати би најрадије вратили време и одустали од гашења Херцег Босне 1994. у време рата и распада бивше Југославије и формирања Хрватске као државе, што многи сматрају целином једног процеса.

Ни Инцка ни политичке елите по свему судећи не брине претерано армија од преко пола милиона незапослених, нити колоне оних који одлазе из оба ентитета, као ни оно што су из Центра цивилних иницијатива (ЦЦИ) недавно представили: „Укупан јавни дуг у БиХ већ седам година расте, 2015. достигнут је историјски максимум од 43 одсто БДП-а. Дуг у РС се ближи лимиту од 60 одсто БДП-а. БиХ је 107. од 140 рангираних држава света, што је најлошија позиција једне европске земље. Удео страних инвестиција у БиХ у последњих шест година креће у распону од 1,69 до 2,72 одсто БДП-а, а 2015. тек 1,75 одсто БДП-а или нешто испод 250 милиона евра. Плате у администрацији дупло су веће од оних у привреди”, навели су у ЦЦИ-ју.

Скрећу пажњу да је више од четвртине запослених на буџету, а да се више од четвртине свих буџета троши на плате. „Борба против корупције не даје велике резултате. Тек два одсто свих оптужница и пресуда последње три године односи се на корупцију и привредни криминал”, приметили су.

А да има оних које то не брине и који и кад критикују дејтонска решења не мисле буквално слути се и по подацима ЦЦИ-ја, да у БиХ има приближно 6.000 формалних политичких функција на свим нивоима политичке власти, те око 20.000 руководећих функција унутар јавног сектора, које су незванични изборни плен.

„То значи да на једног директно изабраног функционера долазе још по три именована по страначкој линији”, наводе у ЦЦИ-ју. Најгломазнија је администрација у ФБиХ, са десет кантона плус ентитетски ниво власти, као и велики апарат заједничких институција БиХ.

Поглед дипломата и политичара из канцеларија зна неретко бити опречна ситуацији на терену, на шта је упозорио и бањалучки новинар Славиша Сабљић који се деценијама бави репортажним извештавањем с терена и записивањем људских судбина. Он је Инцку упутио отворено писмо и подсетио га на тежак положај Срба у ФБиХ, непроцесуирање ратних злочина и подељеност која никад није била већа.

„Међуентитетска међа никад пре није била тако оштра, дубока и опасна. Више од 520 села и заселака избрисано је с географске карте. У скоро свим тим селима пре рата живели су Срби. У мањем ентитету (РС) 18 одсто је несрба, а у већем (ФБиХ) пет пута мање Срба. У овој земљи је још 11 школских објеката у којима на једна врата улазе Хрвати, а на друга деца Бошњака”, описује Сабљић.

Констатујући како су све прилике да то Инцка не забрињава, као ни претње новим ратом, иронично констатује да високог представника „брине Република Српска и референдум о њеном рођендану”.

„Није ли се у вашем извештају СБ УН бар једном могло написати и ово што сам и истраживао и навео. Ви ћете отићи из ове земље. Остаћемо у њој ми, обични смртници да живимо или можда боље рећи да покушамо живети живот”, написао је Сабљић.