ЕБРД први пут емитује динарске обвезнице

Једна страна финансијска институција у Србији први пут ће 5. децембра емитовати динарске обвезнице. Како „Политика“ сазнаје, реч је о Европској банци за обнову и развој (ЕБРД) која већ дужи низ година не крије да има намеру да учествује на домаћем тржишту капитала.

Шта то практично значи? ЕБРД ће овдашњим инвеститорима понудити обвезнице укупне вредности 2,5 милијарди динара, што је нешто мало више од 20 милиона евра. Реч је о трогодишњим дужничким папирима са релативно ниском каматом. На тај начин ЕБРД ће прикупити динарска средства којима ће касније кредитирати компаније у Србији.

Камата износи: тромесечни белибор плус 0,40 одсто годишње. Белибор заправо представља референтну каматну стопу за динарска средства на српском међубанкарском тржишту. Тренутно, тромесечни белибор износи 3,48 одсто. То значи да ће камата у тренутку емитовања износити 3,88 одсто. С обзиром на то да је везана за белибор, камата није фиксна, већ је променљива. У зависности од кретања белибора, кретаће се и камата на ове дужничке папире у наредном трогодишњем периоду. Датум доспећа дуга је 5. децембар 2019. године.

Неприкосновени емитер на тржишту динарских обвезница у Србији је држава која на овај начин у великој мери долази до средстава за покривање минуса у буџету или сервисирање дугова. Примера ради, трогодишње динарске обвезнице држава је емитовала 13. октобра по нешто већој цени. Камата је износила 4,79 одсто. Међутим, треба рећи и то да је овде реч о фиксној камати, док је камата на обвезнице које ће емитовати ЕБРД променљива.

Иако им овдашње законодавство то дозвољава, динарске обвезнице досад су емитовале само две комерцијалне банке. То су Ерсте и Сосијете женерал. Ово је први пут да се једна међународна финансијска институција појављује као играч на домаћем тржишту капитала, када је о динарским дужничким папирима реч.

Банкари објашњавају да им досад тај посао није био атрактиван због високе инфлације и високе референтне каматне стопе. То је значило да је и камата морала да буде висока. Тако прикупљена динарска средства банке би онда требало да пласирају привреди, а камате на њих би биле високе и самим тим неатрактивне за реални сектор.

Међутим, последњих година, како су и инфлација и референтна каматна стопа почеле нагло да падају створили су се и тржишни, а не само законски, услови за то.

Иначе, обвезнице које ће емитовати ЕБРД неће бити намењене становништву, већ само професионалним инвеститорима. То су пензиони фондови, осигуравајућа друштва и банке. Најмањи износ који ће професионални инвеститори моћи да купe износи 10 милиона динара.

За Бошка Живковића, професора Економског факултета, ово је добра вест.

– Издавање динарских обвезница међународних финансијских институција, допринеће развоју финансијског тржишта у Србији и смањити учешће евра у финансијским трансакцијама. То је важан допринос динаризацији. Штета што се то није раније догодило – констатује Живковић.

На питање да ли је држава изменама законских прописа који су омогућили да и међународне финансијске институције на домаћем тржишту пласирају динарске обвезнице, практично сама себи довела јефтинију конкуренцију, Живковић одговара негативно. Како каже, то није толико велики обим да би могао да конкурише држави као емитенту.

Према речима Ненада Гујаничића из „Вајз брокера” то ће свакако обогатити понуду на сиромашном тржишту капитала у Србији.

– Међутим остаје питање да ли је пре овог корака требало урадити више на развоју домаћих емитената. Наиме, држави је требало неколико година да омогући секундарно трговање њеним дужничким папирима, док се муниципалне и корпоративне обвезнице налазе на прилично ниском нивоу развоја. Не треба ни спомињати где се држава налази када је у питању тржиште акција где годинама избегава да листира „Телеком”, док ће вероватно урадити све да се ЕПС никада не појави на берзи. Ако овоме додамо и слабу заштиту права мањинских акционара и лоше функционисање институција, онда и не чуди што се тржиште налази на овом нивоу развоја, па је много лакше странцима омогућити да овде пласирају папире – сматра Гујаничић.