Стижу управници зграда

Нови Закон о становању, који би до краја новембра требало да се нађе у скупштинској процедури, могао би најзад да помогне да се реше многи проблеми који годинама муче станаре зграда, нарочито оних чије су фасаде, лифтови и кровови оштећени или не раде.

Како је деценијама уназад било тешко организовати власнике станова и из њихових џепова „исцедити” динар за обнову, нови закон предвидео је мере које ће их натерати да брину о заједничкој имовини. Овај закон предложио је град Београд, који генерално има и највише проблема када је реч о одржавању заједничког стамбеног простора. Према проценама надлежних, у престоници постоји више од 5.000 зграда о којима нико не води рачуна – нити их одржава, нити их чисти.

Једна од новина коју закон доноси, како је за Танјуг објаснила Јованка Атанацковић, помоћница министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Србије, јесте начин управљања зградама – станари ће сами бринути о спољном и унутрашњем уређењу зграда, које ће на тај начин бити сигурне и безбедне.

– Сигурно је интерес сваког грађанина Србије да корача улицама града слободно и не страхује да ће део неке фасаде пасти на њега или на његово дете или на имовину. Зграде не смеју да угрожавају трећа лица, нити њихову имовину – рекла је Атанацковић.

Нови закон предвиђа постојање управника зграда, кога ће станари бирати и чији посао неће бити плаћен.

– Надлежности управника зграде утврђене су законом – он је тај који треба да обавести надлежне органе да обаве неку хитну интервенцију уколико је потребна, да воде рачуна о олуцима, закључе уговоре у име станара са јавним предузећима, односно заступају заједницу станара у свим правним пословима. То није новина јер већ постоје председници скупштине станара. Ми само желимо да законом нагласимо менаџерску управу управника, који је у ствари један од наших комшија. Свака заједница станара мора да буде усклађена са законом и ми морамо да знамо са ким разговарамо када се нешто деси – рекла је Атанацковић.

Законом је предвиђено да станари имају могућност и да одаберу професионалног управника, који ће проћи специјалну обуку за тај посао, а њих ће ангажовати Привредна комора Србије. Ова установа организоваће полагање тестова и лиценцирање. Пословима професионалног управљања моћи ће да се баве привредна друштва или предузетници, који имају бар једног радника на неодређено време.

Професионалног управника станари ће морати да плаћају и то око 300 динара по стану, док ће се одржавање зграда плаћати као до сада.

У случају да се станари не договоре, на „сцену” ће ступити органи локалне самоуправе, односно општине, који ће згради, или како у нацрту закона пише, заједници станара „доделити” привременог управника.

Овај нови предлог закона не би требало да уведе нове намете станарима који су се до сада одговорно понашали. Како сазнајемо, обавеза општина била би да пропишу минималне суме које би се издвајале за одржавање зграда, али у складу са социјалним статусом локалног становништва.

– По новом закону, одржавање зграда биће питање од јавног интереса, тако да улаз у зграду неће више бити само проблем оних који живе у приземљу или на првом спрату, а кров који прокишњава оних са последње етаже. Ова новина омогућиће и брже решавање практичних проблема који су деценијама уназад отежавали живот станара. Један од њих је и омогућавање уласка у стан у коме цури вода и прави проблем комшијама – рекао је недавно Горан Весић, градски менаџер.

За оне који не буду поштовали нове одредбе предвиђене су и новчане казне.

У зависности од прекршаја оне ће се кретати од 5.000 до 50.000 динара. Међу овим прекршајима су и они са којима многи од станара нису могли да изађу на крај: гласна музика и бука из комшијског стана, гомилање смећа, остављање колица, бицикала, цвећа у заједничким просторијама. Кажњене ће бити и оне комшије које оштете зидове, врата и прозоре на згради.

Онима који не буду плаћали одржавање зграде управници ће моћи и да пошаљу извршитеље.

Казне нису предвиђене само за станаре, већ и за скупштину станара, односно по новом стамбену заједницу, али и професионалне управнике у случају да не пропишу кућни ред или раде без лиценце.

– Ми имамо председника скупштине станара, али га велики број комшија не слуша. У згради има више од 50 станова, то је 50 различитих људи, нарави. Треба то све ускладити. Због тога сматрам да је овај закон пун погодак јер ће дати могућност председнику да неке од тих који не желе да учествују у одржавању заједничког простора