Русија наоружава Калињинград

Уочи размештања додатне 4.000 војника НАТО-а у источној Европи почетком наредне године, Русија је почела да опсежно наоружава своју најзападнију област, па и пројектилима који могу понети атомске бомбе.

У руски „клин” у Европској унији, енклаву Калињинград између Пољске и Литваније, биће упућен ракетни систем „искандер”, способан да понесе и нуклеарне бојеве главе на раздаљину од 500 километара. Тамо ће, у вероватно догледном тренутку који, међутим, није прецизиран, бити смештен и противваздушни систем С-400 с дометом од 400 километара, какав Кремљ користи да би контролисао небо над ратним зонама у Сирији.

На тај потез је Русија, према речима Виктора Озерова, председавајућег комитета за одбрану Савета Федерације, принуђена америчким плановима да у Европи прошири свој антиракетни штит. За њега Вашингтон тврди да му је намена дефанзивна и да је инсталиран пре свега због евентуалне претње из Ирана, док је Москва убеђена да такође има разлога да страхује од њега.

„Као одговор на то приморани смо да појачамо наше ваздушне и космичке одбрамбене системе, упутимо додатне трупе да бране наша војна постројења и командне центре. То укључује распоређивање С-400 и ’искандера’ у Калињинграду и формирање нових јединица у западним и јужним војним областима”, цитира РТ према наводима агенције РИА изјаву Озерова, који је додао и да Русија развија нове ракетне системе земља–ваздух и ваздух–земља кадре да пробију америчке штитове.

У Калињинград су, према извештају Интерфакса који преноси „Гардијан”, већ стигли ракетни лансери „бастион”, какви су недавно у Сирији први пут употребљени у борби. „Бастион” испаљује суперсоничне пројектиле „оникс” на циљеве на мору и копну. И руско министарство одбране је протеклог викенда званично најавило јачање Балтичке флоте, али није навело којим оружјем ће то учинити.

Судећи по овом списку наоружања, руска армија се осигурава за случај опасности из свих праваца: с неба, мора и копна. „Искандери” су, ипак, најзвучније оружје с тог списка. Они већ рутински повремено бивају послати у Калињинград, нарочито откако су се односи Запада и Русије заоштрили због Украјине, након чега је почело обострано наоружавање дуж границе и убрзано постављање америчког штита, који је недавно добио постројење у Румунији, а ускоро ће и у Пољској.

Досад је, међутим, па и прошлог месеца, последњи пут када су „искандери” – на ужас, у првом реду, Пољске и балтичких држава, бивших совјетских република – распоређени у Калињинграду, образложење Москве било да је посреди рутинска вежба и привремено стационирање. Овог пута, међутим, не говори се да ће „искандери” у енклави бити само неко време, већ реторика указује на то да је пре реч о трајном или, макар, дуготрајнијем размештању због претње коју треба одвратити или, ако избије борба, на њену реализацију одговорити.

Уосталом, привидном привременошћу појачања на граници ка Русији служи се и Северноатлантска алијанса. Како би изиграо договор са Кремљом о томе колико трупа обе стране смеју држати у граничном појасу, додатне војнике у источној Европи НАТО након извесног периода враћа кући и одмах их замењује другим људством. То назива „ротацијом”, којом се наводно не крши споразум, заправо постижући то да у осетљивом и тактички важном региону непрекидно има више армије него што би смео. На сличан начин се изврдава и ограничење за број трупа које Пентагон има право да држи у Ираку.

НАТО и Стејт департмент, међутим, нису показали ни најмање разумевања за допремање руског оружја у Калињинград. Алијанса је критиковала Русију због „агресивног војног заузимања положаја” и, јавља Танјуг, позвала на дијалог како би се „ублажили ескалирајући односи”. Потез Москве ће, према јучерашњој оцени портпарола Стејт департмента Џона Кирбија, „дестабилизовати европску безбедност”.

„Русија је током протекле деценије претила да ће преместити пројектиле ’искандер’ у Калињинград као одговор на различите развоје ситуације у Европи, од којих ниједан није изискивао такав војни одговор... Позивамо Русију да се уздржи од речи и дела који нису у складу с циљем промовисања безбедности и стабилности”, казао је Кирби.

Већ унапред, прекјуче, истог дана када је Озеров најавио слање нових ракетних система у Калињинград, руски председник Владимир Путин је понудио мишљење сасвим супротно Кирбијевој поруци како за таквим мерама нема потребе. Руска телевизија је, наиме, управо тог дана емитовала нови документарни филм Оливера Стоуна, познатог америчког редитеља и великог критичара спољне политике Вашингтона. Тема филма је Украјина, извештава Ројтерс, а један од саговорника је и Путин, који је синеасти казао да Руси морају реаговати емотивно на „експанзију НАТО”, што је израз који је, како преноси Спутњик, употребио и портпарол Кремља Дмитриј Песков образлажући то да Русија, како је оценио, има право да „на својој територији предузме све мере као одговор”.

„Шта би требало да учинимо? Морамо, стога, предузети противмере, што значи да нашим ракетама нациљамо постројења која, по нашем мишљењу, могу по нас представљати претњу”, рекао је Путин.