Петина ђака трпи насиље на друштвеним мрежама

У улози жртве снимања мобилним телефоном или камером нашло се 12 одсто ученика средњих и девет одсто ученика основних школа, а сваки пети ђак био је жртва узнемиравања на друштвеним мрежама. Посебно забрињава податак да је чак 15 одсто испитаних средњошколаца прихватило да се састане са особом коју су упознале преко интернета, показује истраживање спроведено у оквиру пројекта „Превенција дигиталног насиља” који од 2012. године партнерски спроводе УНИЦЕФ Србија, Министарство просвете, науке и технолошког развоја и компанија Теленор. Ове студије такође указују да свега један одсто жртава насиља међу школском децом затражи помоћ одраслих у школи, а много више њих обрати се за савет својим вршњацима.

Мрежа организација за децу Србије упозорила је поводом Светског дана детета да последња истраживања указују на пораст вршњачког и дигиталног насиља. Председник управног одбора Мреже, Саша Стефановић, у разговору за наш лист истиче да насиље на друштвеним мрежама на децу има исти ефекат као и вређање и исмевање у реалном свету. Осим тога, додаје наш саговорник, неретко се насиље које почне на Фејсбуку настави у парку или у школском дворишту. Тако се и свађа између тинејџерки на Фејсбуку, завршила киднаповањем тринаестогодишње девојчице из Неготина коју су злостављале, а потом и до главе ошишале њене старије другарице. Нажалост, неретко се дешава да тинејџерке дигну руку на себе због вређања и на друштвеним мрежама.

„Једино што више забрињава јесте чињеница да родитељи често не разумеју значај који друштвене мреже имају у животу њихове деце, а велики број њих не зна како да их заштити од садржаја који вребају у виртуелном свету. Примера ради, не умеју да подесе претраживаче, блокирају непримерене садржаје на интернету и не знају  како да деци објасне да се иза Фејсбук профила крије стварна угроженост. Јер, специфичност дигиталног насиља огледа се у томе што насилницима пружа могућност да буду анонимни, а жртве је тешко заштитити“, прича наш саговорник.

Према најновијем истраживању Ипсос стратеџик маркетинга, које је урађено за потребе београдске канцеларије УНИЦЕФ-а, скоро 80 одсто родитеља верује да неће баш њихово дете да постане жртва дигиталног насиља. Студија која је рађена са 614 родитеља, старатеља или хранитеља деце узраста од осам до 17 година, показује да више од 85 одсто деце у Србији има мобилни телефон, а 63 одсто школараца поседује смартфон преко кога има директан приступ и интернету. Свако друго дете има сопствени ИТ уређај са којег самостално, без икаквог утицаја или надзора одраслих, може приступити мрежи, а више од 85 одсто деце која користе интернет, проводи на њему више од сат времена дневно.

„Проблем је у томе што родитељи сматрају да су деца безбедна ако седе у соби за рачунаром – они се теше да дете није на улици а не разумеју какви садржаји вребају у дигиталном свету”, истиче наш саговорник.