Крај Ресавичиним спонзорствима

Порески обвезници субвенционисали су ове године Рудник „Ресавица” са 4,47 милијарди динара, јер приходи које остварује ово предузеће нису довољни ни да исплати зараде свим запосленима. Истовремено, пословним планом за ову годину предвиђено је да издаци за спонзорства и донације буду 3,44 милиона динара.

Исти износ био је записан и у плану пословања за 2015. годину када је „Ресавица” такође дотирана из буџета. Претходне године буџет „Ресавице” за ове намене био је двоструко већи. Средства су срезана након што је јавност сазнала да овај губиташ дели незарађено и шаком и капом. На пример, 2013. године ово предузеће вишеструко је премашило планиране издатке. Уместо скромних 450.000 динара, колико је било планирано пословним планом, ово предузеће дало је 3,4 милиона динара за спонзорство. За донаторство је, уместо 500.000, отишло 2,2 милиона динара.

Судећи према најави министра привреде Горана Кнежевића држава ће ставити тачку на овакву праксу. Губиташи, како тврди ресорни министар, више неће бити ничији спонзори.

– То више неће бити могуће. И то је дефинисано новим правилима, које смо увели и јасно навели у упутствима за израду годишњих планова пословања за 2017. годину. Јасно смо рекли да предузеће које добија било који проценат из буџета не може да издваја средства за било каква спонзорства и донаторства. Такође, ниједно јавно предузеће неће моћи, без сагласности владе, да купи путничке аутомобиле. Тако да ћемо и ту увести још реда – рекао је Кнежевић.

Влада Републике Србије усвојила је 17. новембра закључак „за текст смерница за израду годишњих програма пословања јавних предузећа” којим се оваква пракса онемогућава. Тако се у тачки 15. овог закључка наводи да „јавно предузеће које користи средства из буџета за финансирање текућег пословања (зараде, материјални трошкови и слично), као и јавна предузећа која су пословала са губитком према последњем објављеном финансијском извештају не могу да планирају средства за спонзорство и донације”.

Златко Минић из „Транспарентности Србија” оцењује да, ако држава хоће суштински да реши проблем, онда треба да унесе јасна ограничења у Закон о јавним предузећима. Наши прописи дозвољавају губиташима да дају субвенције, додаје. И ту је основни проблем, сматра наш саговорник.

– Проблем се не решава тако што се донесе закључак владе, већ тако што се законом дефинишу јасна ограничења и предвиди санкција за њихово кршење – сматра Минић.

Проблем је што су спонзорства и донације у пракси широко дефинисани. Није неуобичајено да компаније поставе такве услове да финансијску подршку могу да добију појединац или организације „за активности и пројекте којима се омогућава друштвени економски и технолошки напредак и реализација иновативних пројеката”. Кад се тако широко дефинишу ови издаци онда помоћ може да добије било ко, сматра Минић. Такви расходи много више упадају у очи код локалних јавних предузећа, сматра наш саговорник.

– Локална предузећа често донирају верске заједнице, спортске клубове, удружења пензионера, културно-уметиничка друштва. Ја, на пример, волим спорт и подржавам га, али не знам да ли то треба да раде јавна предузећа – каже Минић.

Он додаје да су ове компаније обавезне да на кварталном нивоу јавно објаве све податке о појединачним спонзорствима и донацијама, али да то не чине сви.

Тако на пример у „Транспарентности” кажу да „Електромреже Србије” такве податке не објављују.

Минић такође наводи пример „Ресавице” којој су критеријуми за доделу ове врсте средстава широко постављени. Тако ова компанија може да донира средства и за верске заједнице и за спорт, на пример. Локални карате клуб, тако добија новац из буџета ове фирме, али су и месне организације пензионера корисници ових средстава. Новац из ове компаније је током 2015. године потрошен и за одржавање Олимпијаде трећег доба.

„Транспарентност” је утврдила и да су „Путеви Србије” хуманитарни дечји камп за децу запослених на Копаонику платили милион динара.

– То је рецимо једна привилегија коју деца запослених у приватном сектору немају – уочио је Минић.