Прва линија још на папиру

„Кад ће тај метро? Многи Београђани су већ одавно под земљом и чекају” – пре више од три деценије Душко Радовић, чувени новинар и писац, што иронично, а што у збиљи прокоментарисао је овај вишегодишњи сан житеља престонице. На ово његово питање ни дан-данас Београђани нису добили дефинитиван одговор. Уочи прошлонедељног представљања пројекта београдског метроа, чинило се да ће одговор коначно стићи. Али није. Готово пола века од када је озбиљније почео да се разрађује пројекат подземне железнице, трасе престоничког метроа и даље се тек исцртавају.

Премијер Александар Вучић јесте у телевизијском интервјуу ових дана најавио да би прва траса метроа могла да буде Вишњица, Дорћол, Џорџа Вашингтона, Економски факултет, „Београд на води”, Баново и Јулино брдо, Макишко поље. Први човек владе најавио је и другу могућу линију – потес Устаничка – Земун.

Ове најаве ипак готово ни у чему се не разликују од многих других изречених на тему метроа у претходних четрдесетак година. Да се и даље тек обављају анализе и разматрају додатне варијанте за прве линије, незваничну потврду добили смо и од појединих представника града.

Колико је неизвесно када ће на градилишту прве трасе метроа забрундати машине потврђује и то што се готово из месеца у месец рок за почетак његове градње стално помера. У разговору за наш лист градоначелник Синиша Мали је половином септембра најавио да ће до краја године у Саобраћајној студији града бити обзнањено куда би требало да прођу прве три линије метроа, да ће 2017. бити утврђено како ће се градња финансирати и да би прве машине могле да се зачују до краја 2018. године. Али, како су минуле седмице представљене само могуће, а не линије које ће бити дефинитивне, јасно је да се почетак радова тешко може очекивати пре 2019. године, поготову ако се зна да у међувремену треба да се израде и главни пројекти.

У овој једначини са више непознатих лако се може израчунати један податак. Београђани би у метро, у најбољем случају, могли да уђу четири деценије него што је то замислио Бранко Пешић, најпознатији челник престонице и његови сарадници.

Иако су планови за београдски метро постојали и у првој половини 20. столећа, они су почели да се конкретизују тек 1972. Тада је при граду основан Сектор за метро на чије чело је постављен архитекта Бранислав Јовин. Студија која је предвиђала изградњу пет линија самосталног метроа и четири линије регионалног финализована је 1976. године. Прва линија, према њој, требало је да Земун и Нови Београд преко Теразијске терасе повеже са Вуковим спомеником, а касније и са Малим Мокрим Лугом. Био је план да остале линије премреже Дорћол и Браће Јерковић, Бежанију и Јајинце, Дорћол и Кнежевац, као и да Београд повежу са Зрењанином, Румом, Пожаревцем, Панчевом…

Земун и Теразијска тераса требало је да буду повезани већ осамдесетих. Био је предвиђен и мост за метро преко Саве који би се надовезивао на Немањину. Десетак година после оснивања Сектора за метро пројекат је ипак оцењен као прескуп и све више је почела да се половином осамдесетих заговара идеја „Трамвајем у 21. век”.

Идеје о метроу опет су заживеле тек 1997. када је Зоран Ђинђић изабран за првог човека Београда. План је био да се што пре распише тендер и почне градња. Градске власти тих година су се убрзано смењивале, али није се одустајало од идеје да треба изградити линију од Земуна и Новог Београда до Вуковог споменика и мост преко Саве.

У првој декади 21. века, када су демократе преузеле престоницу, све више је у оптицају била идеја о лаком метроу, шинском систему који би искористио постојећу инфраструктуру градске железничке мреже и тиме уштедео доста новца. Доласком на власт Драгана Ђиласа, још једном се у причи о метроу појављује нови заокрет – поново се оживљава идеја о пројекту из 1976. Према студији која је усвојена крајем 2012. план је био да се метроом најпре повежу Устаничка и Александра Дубчека у Земуну и да прва фаза радова, тешка милијарду евра, буде завршена најкасније 2018. године.

Овај план Синиша Мали описао је као – неодговоран.

– Нисмо имали одговарајуће податке на основу којих би се дефинисале линије. Према нашој саобраћајној стратегији, прве линије биће осмишљене на основу бројања путника, трендова у развоју града, планова за остале видове јавног саобраћаја – навео је Мали недавно за наш лист.

На последње планове о метроу, на коме би први радови коштали између милијарду и четиристо и милијарду и деветсто милиона евра, архитекта Бранислав Јовин не гледа благонаклоно. Ове најаве он је оценио као „наставак манипулације и демонстрације незнања у пројектовању метроа”.

– Бројање саобраћаја и прогнозирано оптерећење је методологија коју је Европа напустила одмах после Другог светског рата. То је био период аутомобилског града, али убрзо после тога усвојен је нови урбанизам који предвиђа метро систем. До Другог светског рата осам градова у Европи је градило метро, а сада је више од 60 њих. И није решење направити једну линију, већ целу мрежу. Кренути из центра у првој етапи и додавати нове линије ка периферији – каже Јовин додајући да сваки град са више од милион становника треба да има овај систем, ако жели да има ефикасан јавни превоз.