Окрутни злочини „Крваве Азре”

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Пет година након што је под лажним именом Изабела Башић 2011. ухапшена у америчком градићу Стентону у ком је живела, Азра Башић, хрватска држављанка, испоручена је БиХ, где је осумњичена за ратне злочине над жртвама српске националности на подручју Дервенте, почињене 1992.

Башићева је рођена у Ријеци 1960. и терети се, наводе у Тужилаштву БиХ, да је у периоду од априла 1992. до јуна 1992. на подручју Дервенте убила једног цивила и учествовала у мучењу већег броја цивила српске националности који су били заточени у Дому ЈНА у Дервенти и другим логорима на том простору.

Како су медији раније писали, Башићева се терети за паљење затвореника, чупање ноктију, откидање ушију, урезивање крстова и слова С у месо затвореника...

Након рата напустила је БиХ и емигрирала у Кентаки у САД. Заједничким радом правосуђа БиХ и америчких власти ухапшена је и суђено јој је због имиграцијске преваре, давања нетачних података америчким властима о учешћу у рату у БиХ.

С обзиром на то да је правосуђе БиХ за њом 2006. расписало потерницу, власти САД спровеле су поступак изручења правосуђу БиХ.

Према наводима Радио-телевизије РС, Башићева је у Дервенти током рата боравила као припадница формације састављене од добровољаца из Ријеке и у то време је била хрватска држављанка.

Иако је утврђено да је Башићева била припадница 111. ријечке бригаде ХВ-а, Министарство обране Хрватске је одбацивало оптужбе из БиХ да је злочине починила као припадница Хрватске војске. РТРС подсећа да су јој надимак „Азра два ножа” дали српски логораши, који су 1992. били затворени у Дому ЈНА у центру Дервенте, а који је ХВО-у служио као логор за Србе у ком је те године било притворено око 150 Срба.

Нож је, како су сведочили, увек држала у чизми којим је пред очима осталих логораша ликвидирала Благоју Ђураша. Остале логораше брутално је премлаћивала, због чега су многи остали тешки инвалиди.

У пријави МУП-а РС из 1993. наводи се да је Башићева претресала куће, ислеђивала и саслушавала лица српске националности, а да је 26. априла након привођења убила Ђураша, а друге затворенике свирепо мучила и злостављала.

У време кад је 2011. ухапшена у Америци, медији у БиХ преносили су делове документације достављене америчком правосуђу у којој се, како су писали, наводе изјаве Драгана Ковачевића и Радојице Гарића, који су били присутни када је Башићева заклала Благоја Ђураша.

„После тога, Азра нас је ухватила за косу, одвукла нас до Ђураша и приморала да пијемо крв која је шикљала из његовог грла”, рекао је у истрази Гарић, писали су медији.

Драган Ковачевић рекао је да је Башићева имала више ножева, присетивши како се након што је убила Ђураша само осмехнула.

„Благоје честито није ни јаукнуо, а она се некако победнички осмехнула, као да је воду попила. Убила га је зато јер је кркљао на уста, пошто је претучен, а није престао да кркља кад га је она упозорила, па му је зарила нож у врат”, присећао се Ковачевић, који је само један од многобројних дервентских Срба, из Чардака, који је после упада хрватске војске на Васкрс, 26. априла 1992. ухапшен и одведен у логор и који се сећа злочина „Крваве Азре”. Тада је само у овом селу убијено 25 цивила, тридесетак њих одведено у логор у центру града, више од 100 кућа запаљено. Сретен Јовановић је, како су медији наводили, сведочио да га је Башићева терала да пије бензин, а потом му је запалила лице и руке, док је Миле Кузмановић рекао да га је Башићева приморала да гута со и једе југословенске динаре, а потом му одсекла уво и на челу ножем урезала крст и четири слова С.

Башићева је тада упознала будућег супруга, локалног бријача Неџада Башића, ког чланови Удружења ратних заробљеника општине Дервента оптужују за ратне злочине над српским цивилима. „Неџад Башић је учествовао у злостављању жена српске националности из Дервенте”, рекао је Миле Кузмановић.

О Башићевој је писао и „Њујорк тајмс” после хапшења у САД 2011. који у тексту наводи да америчкој породици са којом је живела никада није ни крила да је починила више убистава, мада се, наводи лист, у захтеву за изручење помиње само једно.

„Рекла је да јој је било тешко само када је убила првог човека јер је била лицем у лице с њим. У питању је била ситуација ’или убиј, или буди убијен’. Испричала је да јој је након тог убиства било мука, али да је после тога све ишло прилично лако”, рекао је Стив Ломан за амерички „Њујорк тајмс, са којим је Башићева тада живела, заједно са његовом супругом Луси у месту Стентону, у америчкој држави Кентаки.

Овај лист писао је и то како је она америчкој породици испричала да је, наводно, присуствовала силовању девојчице и да је касније наишла на једног од „војника силоватеља”.

Тада наводно Башићева није дозволила својим саборцима да га убију из ватреног наоружања, већ да му је она одсекла полни орган. „Ето, сад више нећеш никога силовати”, препричала је Башићева шта је том приликом рекла. Ни овај догађај, писао је „Њујорк тајмс”, није помињан у захтеву за екстрадицију, мада су поједини очевици говорили да је Башићева претила да ће их „обрезати”.

Лист „Прес” преносио је изјаву Сенада Дурмића, припадника бригаде хрватске војске, који је рекао да након што је дао изјаву за Федералну ТВ о злочинима Башићеве и убиству једног Србина добија претње смрћу. „Она је своје лице показала када смо напали Лијешће и довели једног момка, малог Срђана. Он се престрашио. Седили смо у једној соби, нас пет-шест. Она је села код њега и почела га мазити, говорећи: ’Не бој се, неће ти нико ништа’. Потом га је ножем звизнула. И није му забила нож у врат. Него му је забила нож доле”, испричао је Дурмић у изјави ФТВ-у, писао је „Прес”.