Трамп се предомислио – Хилари ипак неће у затвор

„Затвори је, затвори је!”, узвикивали су подржаваоци републиканског кандидата на митинзима и он им је обећавао да ће „корумпирану Хилари” стрпати иза браве, али сада, када је изабран за председника, мора да их разочара – од гоњења Хилари Клинтон неће бити ништа.

Доналд Трамп је потврдио да не жели да именује специјалног тужиоца који би се позабавио случајевима са мејловима и породичном фондацијом, иако је то било једно од његових најупечатљивијих предизборних обећања, па и самој Хилари Клинтон, као када јој је усред ТВ дебате поручио да би „била у затвору” да је он председник. Новоизабрани председник САД је у интервјуу „Њујорк тајмсу” одустао и од тортуре, за коју је раније тврдио да ће је вратити на велика врата, а ублажио је и став према климатским променама, тврдећи да је људска активност можда одговорна за глобално отопљавање. Тиме се потврђују предвиђања да ће Трамп морати да одустане од бројних предлога које је очигледно изговарао само зато да би добио гласове. Њујорчанин који се у јануару сели у Вашингтон нашао се у расцепу између предизборне и послеизборне реторике већ самим тим што је у уторак закорачио у редакцију „Њујорк тајмса”, називајући је „америчким драгуљем”. До пре само неколико недеља оптуживао је ове новине да припадају истом корумпираном систему као и Хилари Клинтон и да ће их тужити за клевету, док ће њеним новинарима ускратити приступ. Истина, Трамп је и у гостима код новинара поновио да су били пристрасни на изборима на којима је поразио Хилари Клинтон.

„Не желим да повредим Клинтонове. Она (Хилари) је прошла кроз много тога. Много је патила, на много начина”, казао је Трамп подвлачећи да је породична фондација бивше прве даме грешила, али и да је радила и добре ствари.

Истакао је да „има отворен ум” када је реч о мерама против климатских промена и Париском споразуму којим се државе обавезују да ће смањити емисију штетних гасова, али је појаснио да се неће обавезати ни на шта док не види колико ће то коштати америчке компаније и њихову конкурентност.

Док је у кампањи тврдио да војска и ЦИА треба поново да муче осумњичене за тероризам јер „тортура делује, а ако и не делује, заслужили су је”, Трамп је у редакцији њујоршког листа ревидирао ставове. На њега је пресудно утицао пензионисани генерал Џејмс Матис, кога размишља да постави за министра одбране. Генерал који је маринцима у Ираку 2003. поручио да „буду љубазни, али да буду спремни да убију свакога кога сретну” и који је завредио надимак „бесни пас” наводно је казао Трампу да симулација дављења осумњичених није корисна метода и да би он извукао далеко боље информације уз помоћ „кутије цигарета и два пива”.

Чини се да је Трамп почео да одустаје од бомбастичних обећања и пре него што је ушао у зграду најпрестижнијих новина на свету. Неколико сати раније је у видеу на „Јутјубу” наговестио како ће изгледати првих сто дана владе, где ниједном речју није поменуо два камена темељаца своје предизборне кампање: изградњу зида према Мексику и забрану уласка у земљу за муслимане. Оно што је том приликом потврдио јесте амерички излазак из Транспацифичког партнерства, споразума о слободној трговини са земљама које излазе на Пацифик, као и ревизију радних виза за странце и укидање ограничења које је Барак Обама наметнуо индустрији прљавих технологија.

Коначно, Трамп је пред новинарима поновио да му не пада на памет да прода компанију без обзира на оптужбе да ће се наћи у сукобу интереса када преузме кормило владе. Позивајући се на чињеницу да ниједан закон не тражи од првог човека државе да се одрекне приватног бизниса, нови станар Беле куће је установио да „председник не може бити у сукобу интереса” и да ће у крајњем његова деца преузети пословну империју.

Трамп је у последње две седмице одржао бројне састанке, при чему се често није знало када се састаје као будући председник а када као власник огромне корпорације и да ли је то више могуће одвојити. Као један од последњих примера сукоба интереса јесте и његов прошлонедељни сусрет са Најџелом Фаражом када се предводнику „брегзита” жалио на ветрењаче у Шкотској, на које се окомио још раније јер руже поглед са његових терена за голф.

„Можда сам их поменуо”, казао је Трамп, додајући да се не буни због свог бизниса већ због принципа: ветрењаче се  производе у Кини, а не у САД, и због њих страда велики број птица.

Трамп о Блиском истоку и „Еплу”

Волео би да „буде тај који ће постићи мир између Израела и Палестинаца”.

Не жели да гради државе као што је рађено у Ираку и Авганистану.

Радује се сарадњи са Русима, посебно због заједничке борбе против Исламске државе.

Чуо се са оснивачем „Мајкрософта” Билом Гејтсом и директором „Епла” Тимом Куком.

Куку је обећао државни подстицај у виду смањеног пореза и срезаних регулатива да би „Епл” почео да производи у САД уместо у Кини или Вијетнаму.