Велики привредни раст – тек од 2021. године

Кладионицу око тога колико ће у наредном периоду износити привредни раст и ове јесени отворио је премијер Александар Вучић. Пре неколико дана гостујући у емисији „Ћирилица” председник владе поставио је српској економији веома висок циљ.

– Сада први пут смем да вам кажем да верујем да 2018. године можемо да идемо на преко 4,5, можда и пет одсто – рекао је премијер.

Да ме питате да могу да бирам чију бих економију водио у региону, ја бих вам први пут одговорио – српску, додао је председник владе. Зато што мислим да има највећи потенцијал и највеће шансе за раст у наредном периоду, уверен је премијер. Он истовремено очекује да ће привредни раст 2017. године износити 3,5 одсто.

Обе процене су далеко оптимистичније од оне коју је у свом најновијем извештају „Пресек економског стања у Европи и централној Азији” изнела Светска банка. Њихови аналитичари процењују да ће 2017. године привредни раст бити 2,8 одсто, док ће 2018. достићи 3,5 одсто. Занимљиво је да министар финансија Душан Вујовић премијеров оптимизам није унео у „Упутство за припрему буџета са пројекцијама за 2018. и 2019. годину”, што је документ који прати предлог државне касе за 2017. годину. Тако Вујовић очекује да бруто домаћи производ (БДП), односно све што грађани и привреда створе за годину дана догодине буде већи за три, а 2018. за 3,5 одсто.

Конзервативну прогнозу има и Међународни монетарни фонд (ММФ). Њихови аналитичари очекују да ће БДП догодине порасти за 2,8 одсто, а са средњорочном прогнозом за 2018. годину још нису изашли. Ипак, у њиховом извештају о глобалним економским перспективама може да се види дугорочна прогноза привредног раста која се односи на 2021. годину. Тек тада, очекује ММФ, оствариће се Вучићева прогноза о привредном расту од четири одсто.

То не значи да се неће испоставити да је премијер био у праву. Председник владе погодио је да ће 2015. године привредна активност бити у плусу. Била је то прва година примене мера фискалне консолидације, па су међународне финансијске институције, али и овдашњи економисти очекивали пад привредне активности. Уместо очекиваних минус 0,5 па до минус један одсто (колико су прогнозирали економисти), на крају 2015. године раст привредне активности био је 0,7 одсто.

„Тада сте ми се због тога сви смејали, а испоставило се да сам био у праву”, говорио је у неколико наврата председник владе. Зашто је толико важно да ли ће привредни раст за пола процентна поена бити већи или нижи? Зато што претворено у паре, раст од један одсто значи да ће привреда и грађани догодине створити додатне 42 милијарде динара, што је око 340 милиона евра. То из угла буџетских бројки уопште нису занемарљива средства, па већи привредни раст умногоме релаксира позицију министра финансија. Тренутно, када је о 2017. години реч, цела ова стручна расправа се, поједностављено речено, своди на то да ли ће привреда и грађани створити нових двадесетак милијарди. Толико отприлике износи фискални трошак најављеног повећања пензија и плата запослених у јавном сектору за следећу годину. То, међутим, не значи да ће комплетан износ новостворених 20 милијарди отићи у буџет.

Милојко Арсић, професор Економског факултета, каже да на порезе и доприносе одлази 35 одсто те суме. У апсолутном износу то значи да порески приходи, у случају да раст буде већи за 0,5 одсто од очекиваног могу да буду већи за око девет милијарди.

– Пошто је планирање са већим стопама раста неизвесније, боље је пројекције правити на конзервативним стопама раста. Зато је добро што је министар финансија изабрао конзервативнији приступ – сматра Арсић и додаје да то може да му релаксира позицију у току године ако се испостави да је раст већи од очекиваног.

Додаје да је важно да Србија предузме све како би могла да осигура да ће у будућности имати високе стопе раста.

– То значи да раст инвестиција мора бити већи од раста потрошње. И личне и државне. Велика потрошња не може да буде генератор раста, већ улага – закључује Арсић.

Светска банка је проценила у свом извештају да ће привредни раст Србије убрзати са овогодишњих 2,5 процената на 3,5 одсто у средњем року. Томе ће кумовати раст инвестиција и опоравак потрошње.

Када је реч о приватној потрошњи, она би у овој години требало да порасте за 0,5 одсто, у 2017. години за 1,2 одсто, а у 2018. години за 2,7 одсто.

Истовремено, владина потрошња ће ове године порасти два одсто, након што је прошле године забележила пад од 1,5 одсто, да би се у 2017. години поново спустила за 1,1 одсто, а у 2018. години порасла за 1,9 одсто.

Светска банка: Економски опоравак се наставља

Како се наводи у извештају Светске банке, опоравак економије Србије се наставио у 2016. години, а привредни раст од 2,9 одсто из првог полугођа је донео отварање нових радних места.

Стопа запошљавања је порасла на 45,9 одсто, што је рекордан ниво од 2008. године, оценила је Светска банка, примећујући међутим да је две трећине новоотворених радних места у сивој зони.

Даље се додаје да се напредак на плану фискалног прилагођавања наставио, упркос томе што је спровођење структурних реформи успорило.

Сиромаштво, које је 2013. године у Србији достигло стопу од 14,5 одсто, требало би да, према проценама Светске банке, падне на 13,9 одсто у 2016. години.

Економија Србије је, такође, забележила бенефите од раста домаћих инвестиција и наставка снажне тражње у 2016. години.

Посматрано по секторима у економији, пољопривредна производња, која чини осам одсто БДП-а, забележила је реалан раст од 5,7 процената у првом полугођу на годишњем нивоу, констатује та међународна финансијска институција.

Такође наводи да је додата вредност у индустријском сектору повећана за 4,1 проценат, а у сектору услуга за 2,4 одсто у односу на прво полугодиште 2015.

С обзиром на то да се привредни раст вратио на здраве темеље, стопа незапослености је пала са 17,7 одсто из 2015. године на 15,2 одсто у другом тромесечју 2016. године.

У извештају се наводи да ће инфлација у овој години износити 1,7 одсто, догодине 3,1 проценат, а 2018. године 3,5 одсто.

Пред Србијом, ипак, остају изазови због, и даље слабог, тржишта рада, закључује Светска банка.

Танјуг