Југословенски експеримент био је непоновљив

Када кажемо штафета прво помислимо на Тита. И на Дан младости. Ретко се ко сети да су штафетна трчања постојала код нас и за време краљевине док је штафете, у склопу соколских слетова, добијао и краљ Петар. У Музеју историје Југославије, који 1. децембра слави двадесет година од оснивања – настао је спајањем Музеја револуције народа и народности Југославије и Меморијалног центра Јосип Броз Тито – налази се збирка од 22.000 палица, која је светски феномен пошто нове штафете пристижу сваке године 25. маја. Осим тога, кроз ову јединствену кућу, у оквиру чијег комплекса се на Дедињу налазе „Музеј 25. мај”, Стари музеј и Кућа цвећа, годишње прође око 120.000 знатижељника. Што је најинтересантније – већина су странци, и то не само они са простора некадашње Југославије. Све њих доводи можда најпре чињеница да је „југословенски експеримент” био редак и непоновљив, да сличних музеја у Европи нема и да је, из данашње перспективе, прави ужитак ближе се упознати са историјским периодом и земљом која више не постоји, а који се, заједно, могу идентификовати једном речју – Тито.

Популарност, могуће је, доноси и то што је оно што овај музеј нуди другачије од времена у којем постоји. Данашње доба, каже Неда Кнежевић, директорка Музеја историје Југославије, препознаје се као оно у којем људи егзистирају по принципу да нам је све у једном: из садашњости, коју живимо, тумачимо прошлост и видимо будућност. А та садашњост је виртуелна.

– Уз то, као да нема визије, и то не само у Србији, него генерално. Људи широм света као да жале за неким другим, бољим временима. Када сам себи, након, ево, четири године колико водим музеј, покушала да објасним у чему је тајна интересовања наших посетилаца, дошла сам до закључка да то није тако једноставно питање. Отворени смо, доступни смо, то је квалитет. Али, уз то, мора се признати да је идеја југословенства, како год да је била упакована, иако је била злоупотребљена, иако је и дискутабилна, била есенцијално чиста замисао са визијом. То је људима примамљиво. Култура сећања на ту идеју, почев од Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, преко Краљевине Југославије па после социјалистичке Југославије, све до распада 1991, очито је још увек јака. Пре свега у личним сећањима, била она позитивна или негативна. А она су највећи мотиватор – додаје Неда Кнежевић.

Што се југоносталгије тиче, она је неизбежна. Јер, ова институција чува и гробове Јосипа Броза и његове супруге. То је свакако део музејске програмске оријентације, чак се 4. и 25. маја потпуно мења изглед куће, тада је у њеним одајама највише управо „југоносталгичара”.

– Ми се, имајући то у виду, трудимо да се у последње време југоносталгијом бавимо као феноменом, да га суочимо са различитим контекстима и односима. Да будемо медијатор, дебатно место. То је и један вид чишћења од идеолошког контекста који је у нашем случају јак. Ипак су се некада на партијским састанцима доносиле одлуке шта ће се и како излагати овде – подсећа наша саговорница.

Дигитализовање Титове фото-архиве показало се као одличан потез, пробој се десио и ван региона, позив је уследио чак и од чувеног Музеја модерне уметности у Њујорку (Мома), чији су истраживачи из одсека за архитектуру и дизајн, који припремају велику изложбу о социјалистичкој архитектури (отвориће се 2018. године) били запањени оним шта су све нашли када су прочешљали овај фонд.

Сви запослени у музеју потпуно су обузети стратешким пројектом сећања на велики јубилеј који наступа 2018. године – сто година од настанка Југославије. Све што се сада дешава и што ће се дешавати увезано је са том прославом која ће се програмски протезати кроз све просторе и целу годину, почев од децембра 2017.

– У том духу пред публиком ће се наћи први пут нешто што би се могло звати сталном поставком од сто предмета, чије је осмишљавање у току – обећава директорка МИЈ.

Штафета краља Петра за дан музеја

Управо на дан музеја, поводом рођендана, од 10 сати преподне до 18 сати увече улаз у комплекс биће слободан, а само тог дана пред публиком ће се премијерно наћи једна од четири соколске штафете које су у септембру 1940. године, поводом седамнаестог рођендана Петра II Карађорђевића, престолонаследника и старешине Сокола, стигле у Београд у организацији Савеза сокола Краљевине Југославије. У Старом музеју, где је у јулу за публику отворен рад на сталној поставци, под називом Отварамо депо, у четири термина (од 10, 12, 14 и 16 сати) биће организована стручна вођења. На поставци су симболично, један наспрам другог, представљени фондови Меморијалног центра Јосип Броз Тито и Музеја револуције народа и народности Југославије. За најмлађе посетиоце биће организован Дечји кутак са играма из Југославије које су обележиле детињство многих генерација, а данас су готово потпуно заборављене.