Кликни ако смеш

Британци тек што су извојевали слободу извукавши земљу из „бриселских канџи”, како воле да истичу брегзитовци, а доживели су да им је одузме управо влада која им је обезбедила самосталност.

Наиме, парламент је усвојио предлог закона који ће, након што краљица климне главом и буде парафиран до краја године, овластити државу и десетине њених агенција, служби, комисија и институција да надзиру, пресрећу и хакују комуникацију свих грађана. Дакле, моћи ће да прате кога желе, укључујући грађане који нису осуђивани и никада нису били део неке истраге.

Закон о истражним овлашћењима обавезаће при томе провајдере да годину дана чувају историју интернет активности сваког корисника којом ће, ако пожеле, располагати владине институције. Дакле, биће омогућено масовно и насумично прикупљање података о свима у Великој Британији, за шта службама често неће бити потребан ни налог. Телекомуникационе компаније ће, рецимо, ако им полиција и безбедносне службе или нека комисија затраже, морати да дешифрују податке својих корисника.

После овог закона открића бившег америчког агента Едварда Сноудена о свевидећем оку америчке Националне безбедносне агенције (НСА) на интернету више не делују више тако застрашујуће. Сноуден је лично, када је чуо шта се Британцима спрема, на „Твитеру” написао да је ово „најекстремнији закон о надзору у историји западне демократије”.

„Фајненшел тајмс” јавља да ће пристанак Бакингемске палате и озакоњење стићи много пре, крајем овог месеца. Овом приликом лист подсећа да је лане у ово време на екстремном правном акту инсистирала тада министарка унутрашњих послова у влади Дејвида Камерона, а садашња премијерка Тереза Меј.

Занимљиво је и то да у фазама нацрта закона ни слово није измењено, иако су се оштро успротивили адвокати, научници, телекомуникационе компаније, ИТ сектор и светски гиганти попут „Гугла”, „Епла”, „Фејсбука” и „Твитера”, који су, осим бојазни да ће овако бити уздрмана сигурност њихових производа, уплашени за будућност глобалне технолошке индустрије.

Када је Едвард Сноуден храбро упозорио на глобалну опасност од масовног надзора, наговестио је да би неки лидер под плаштом страха од економске кризе, терористичке или неке друге претње, држави могао прибавити неслућену моћ. Тада би га било готово немогуће обуздати.

Жучна расправа на ову тему започета је на једном британском сајту реченицом: „Велики брат вас гледа”. Десетине Острвљана надовезало се изазивајући једни друге са: „Кликни ако смеш”.

„Можда то што баш сада кликћем на огласе за снижење доњег рубља интересује баш МИ-5 и МИ-6”, нашалио се један корисник. Али, шалу на страну, Британци ће заиста морати да се присете како изгледа њихова веб-историја. Да ли открива њихове политичке интересе, религиозне или сексуалне претензије, животни образац. Да се запитају да ли ће свесно или подсвесно бити условљени да се слободно изразе и истражују на интернету.

На том фону је „Индепендент” закорачио даље, преко Атлантика, указујући да док владине агенције грабе право да хакују милионе рачунара, телефона и таблета, Америка добија новог председника који је обећао да ће надзирати све џамије, забранити муслиманима да уђу у САД, протерати милионе људи. Сматрајући да широка овлашћења у погрешним рукама могу бити злоупотребљена, посланици који су бојкотовали још прву фазу нацрта закона мисле да, како би се заштитила грађанска слобода, надзор евентуално треба да буде усмерен на основу судских потерница и тамо где постоји основана сумња да некога треба пратити.

Пре три године сазнали смо да је основан страх да је интернет под присмотром и да нас прате стварајући трајну документацију наших живота, ма колико били невини и обични. На годишњицу избијања афере „Сноуден” покренута је кампања „Ресетуј мрежу”, која циља на то да интернет буде заштићен од виркања разних служби. Тада је Сноуден у егзилу из Русије поручио целом свету да не траже приватност него да је сами врате. Две године касније, свеобухватни надзор биће уграђен у британски систем.

Сноуден, који се тада преко сателита прикључио скупу у Њујорку, закључио је да је масовни надзор глобални проблем и поручио грађанима света да је енкрипција први ефикасан корак који свако може да предузме.