Отпремнине у Железници 240 евра

После састанка репрезентативних синдиката „Железнице” са премијером Александром Вучићем коначно је договорено да се износ отпремнина са 200 повећа на 240 евра по години стажа. Како за „Политику” кажу представници синдиката – тај износ је максимум који су у овом тренутку могли да добију од државе. Драган Ранђеловић, председник Синдиката железничара Србије, подсећа да је прва понуда која је стајала на столу била око 170 евра.

– Знам да радници нису задовољни, али то је максимум у односу на плате. Поставља се често питање како да радници ЕПС-а имају много веће отпремнине. Морам да кажем да су критеријуми за добровољни одлазак исти као и у овој компанији, само су зараде у ЕПС-у далеко веће – каже наш саговорник.

Према информацијама из Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре сва четири предузећа („Железница Србије”, „Инфраструктура железнице”, „Србија воз” и „Србија карго”) усвојила су планове оптимизације радне снаге у складу са којима би до краја године број запослених требало да буде смањен за око 3.000 људи. За сада се за добровољни одлазак пријавило скоро 2.000 запослених. Највећи број њих – чак 1.600 је из „Инфраструктура железнице”.

Интерне рачунице указују да ће око 700 радника, из све четири фирме, бити проглашено технолошким вишком, а око 300 њих отићи ће у редовну пензију. Према речима представника синдиката, јасно су дефинисани критеријуми по којима ће неко бити проглашен технолошким вишком. То су: радни учинак, године стажа и број деце. Запосленима којима недостаје до две године до пензије, припада и новчана накнада код Националне службе за запошљавање у трајању од 24 месеца.

– Свима који узму отпремнине радни однос ће престати 26. децембра како би могли пре празника да се пријаве на биро – каже Ранђеловић.

Према ранијој процени Светске банке и Радне групе у којој су и представници ресорног министарства, до краја 2017. године из четири ћерке фирме некадашњих „Железница Србије” требало би да оде око 6.000 људи. Ово предузеће има велики број запослених у администрацији, тако да ће ова служба бити драстично смањена. Са друге стране, недостаје им квалификована радна снага попут пружних радника и машиновођа.

Сва четири предузећа укупно запошљавају око 17.000 радника. Највећи број њих (око 9.000) ради у „Инфраструктури железнице” тако да ће и највећи број њих током следеће године остати без посла. Синдикалне рачунице показују да се очекује да током 2017. године из овог дела фирме отпремнине добије још 1.600 људи.

Иако је фискална консолидација јавних финансија почела да се примењује још од почетка 2015. године, досад је најмање учињено када је о реформама јавних предузећа реч. Ипак, и Фискални савет и Међународни монетарни фонд (ММФ) „Железницу” су у својим оценама истицали као позитиван пример.

Тако чланови Фискалног савета у свом последњем извештају пишу како се реформа јавних предузећа углавном избегава, а видљиви помаци направљени су управо у „Железницама Србије”.

То је једино јавно предузеће које је озбиљно отпочело неопходне реформе: извршена је подела на четири независна предузећа, нови начин субвенционисања подстиче ефикасност, само у 2016. предвиђено је смањење броја запослених за 15 одсто, наводи се у анализи Савета и додаје да одређена кашњења у спровођењу ових мера постоје.

По том плану предвиђа се и укидање више од 800 километара нерентабилних линија. Професор др Александар Цветановић у Извештају о управљању и финансирању путева и железница у Србији указује на лоше стање железничке инфраструктуре.

На свега 3,2 одсто пруга дозвољена брзина прелази 100 километара на час. Максималну брзину до 60 километара на час могуће је достићи само на половини железничке мреже. Са изузетком појединих деоница пруга Београд–Шид и Велика Плана – Ниш, које дозвољавају веће брзине.

Професор Цветановић наводи као пример Коридор 10 на којем је предвиђено да возови иду брзином од 95 километара на час. У стварности на појединим деоницама дозвољена брзина је готово упола мања. На појединим местима пруге су у толико лошем стању да се често брзина привремено ограничава на 20 километара на час.

Додатни проблем представља недостатак савремених возова. Он тврди да је неопходно око 4,6 милијарди евра како би се наше пруге осавременила, а пројектована брзина возова достигла 160 километара на час.

Држава је почела да улаже у наше пруге, тако да је око 941 милион долара издвојено за улагање у железничку инфраструктуру. У питању је такозвани руски кредит од 800 милиона долара, а остатак новца издвојен је из буџета. Руси обнављају пругу Београд–Бар, Београд–Панчево и део Коридора 10. Осим тога, при крају је набавка 27 дизел моторних возова у вредности од 100 милиона долара.

 Из овог новца обнавља се и део пруге Београд–Будимпешта, од Старе Пазове до Новог Сада. На недавно одржаном самиту у Риги потписан је споразум о кредиту од 319 милиона евра са кинеском Ексим банком за модернизацију другог дела ове међународне саобраћајнице, од Београда до Старе Пазове.

Чињеница је да је држава почела озбиљно да улаже у железничку инфраструктуру, али поставља се питање да ли ће ови послови бити успешно приведени крају и да ли ће се улагати у одржавање пруга како би Србија коначно престала да буде црна рупа на европској мапи железничког саобраћаја.