​Обећање које Трамп неће моћи да испуни

Упркос томе што његови први потези и кадровска решења говоре да Доналд Трамп прави заокрет у односу на предизборна обећања, једно је одлучан да испуни. Новоизабрани амерички председник и даље жели да „Епл” пресели производњу из Кине у матичну земљу. То је, према сопственом признању у једном од првих интервјуа након победе, казао директору компаније Тиму Куку, обећавши му пореске олакшице и поједностављење законских процедура.

Међутим, ако је веровати проценама стручњака, идеја о потпуно „америчком ајфону” није економски одржива. Упућени, наиме, тврде да чак и уколико би ти подстицаји почели да се примењују данас, готово да је неизводљиво да Трамп успе да оствари своју намеру у наредне четири године, колико ће провести у Белој кући. „Приморавање” америчких фирми да врате производњу у своју земљу била је једна од кључних тема Трампове кампање, мада и сам има послове у Кини и Бангладешу.

Иако је њихова прва линија производа, у којој предњаче „ајфон” и „ајпед”, дизајнирана на америчком тлу, у седишту фирме у калифорнијској Силицијумској долини, уређаји се склапају у фабрикама у Кини и Бразилу, већином од делова направљених у Кини, Јапану и на Тајвану. Према наводима саме компаније, фирме из ланца њихових добављача налазе се у више од 20 земаља и запошљавају војску од 1,6 милиона људи. У тако сложеној и великој мрежи, и већ изграђеној производној инфраструктури у Шенжену, израда „ајфона” у Америци, према оцени експерата, не само да је непрактична него би била и економски неодржива.

„Географија је важна. Ако вам у Шенжену затреба део, за дан можете наћи најмање десет добављача”, рекао је за „Гардијан” један професор са Универзитета Стенфорд. Он је додао да уколико би „Епл” улагао у изградњу нове добављачке базе у САД, то би њихови главни конкуренти, пре свега они из Јужне Кореје и Кине, искористили да надокнаде заостатак и покушају да их престигну.

Часопис престижног Института за технологију Масачусетс анализирао је како би премештање дела производње у Америку утицало на цену „Еплових” производа. Рачуница је показала да би у том случају сваки уређај био скупљи најмање од 30 до 40 долара, углавном због већих трошкова радне снаге и транспорта делова. Овде, међутим, нису урачунати капитални трошкови изградње фабрика, који могу да буду велики. Ова анализа ипак тврди да би „Епл” у одређеном обиму могао да покрене производњу у САД, предлажући, на пример, да то буду компјутери, док за „ајфон” сугерише да то не би било изводљиво јер цена не би могла да буде конкурентна.