​Obećanje koje Tramp neće moći da ispuni

Uprkos tome što njegovi prvi potezi i kadrovska rešenja govore da Donald Tramp pravi zaokret u odnosu na predizborna obećanja, jedno je odlučan da ispuni. Novoizabrani američki predsednik i dalje želi da „Epl” preseli proizvodnju iz Kine u matičnu zemlju. To je, prema sopstvenom priznanju u jednom od prvih intervjua nakon pobede, kazao direktoru kompanije Timu Kuku, obećavši mu poreske olakšice i pojednostavljenje zakonskih procedura.

Međutim, ako je verovati procenama stručnjaka, ideja o potpuno „američkom ajfonu” nije ekonomski održiva. Upućeni, naime, tvrde da čak i ukoliko bi ti podsticaji počeli da se primenjuju danas, gotovo da je neizvodljivo da Tramp uspe da ostvari svoju nameru u naredne četiri godine, koliko će provesti u Beloj kući. „Primoravanje” američkih firmi da vrate proizvodnju u svoju zemlju bila je jedna od ključnih tema Trampove kampanje, mada i sam ima poslove u Kini i Bangladešu.

Iako je njihova prva linija proizvoda, u kojoj prednjače „ajfon” i „ajped”, dizajnirana na američkom tlu, u sedištu firme u kalifornijskoj Silicijumskoj dolini, uređaji se sklapaju u fabrikama u Kini i Brazilu, većinom od delova napravljenih u Kini, Japanu i na Tajvanu. Prema navodima same kompanije, firme iz lanca njihovih dobavljača nalaze se u više od 20 zemalja i zapošljavaju vojsku od 1,6 miliona ljudi. U tako složenoj i velikoj mreži, i već izgrađenoj proizvodnoj infrastrukturi u Šenženu, izrada „ajfona” u Americi, prema oceni eksperata, ne samo da je nepraktična nego bi bila i ekonomski neodrživa.

„Geografija je važna. Ako vam u Šenženu zatreba deo, za dan možete naći najmanje deset dobavljača”, rekao je za „Gardijan” jedan profesor sa Univerziteta Stenford. On je dodao da ukoliko bi „Epl” ulagao u izgradnju nove dobavljačke baze u SAD, to bi njihovi glavni konkurenti, pre svega oni iz Južne Koreje i Kine, iskoristili da nadoknade zaostatak i pokušaju da ih prestignu.

Časopis prestižnog Instituta za tehnologiju Masačusets analizirao je kako bi premeštanje dela proizvodnje u Ameriku uticalo na cenu „Eplovih” proizvoda. Računica je pokazala da bi u tom slučaju svaki uređaj bio skuplji najmanje od 30 do 40 dolara, uglavnom zbog većih troškova radne snage i transporta delova. Ovde, međutim, nisu uračunati kapitalni troškovi izgradnje fabrika, koji mogu da budu veliki. Ova analiza ipak tvrdi da bi „Epl” u određenom obimu mogao da pokrene proizvodnju u SAD, predlažući, na primer, da to budu kompjuteri, dok za „ajfon” sugeriše da to ne bi bilo izvodljivo jer cena ne bi mogla da bude konkurentna.