Много питања, мало одговора из Амфиполиса

Према најновијим резултатима истраживањима тима грчких археолога, који је средином августа прошле године започео рад на гробници у Амфиполису, древном граду у грчкој регији Централна Македонија, реч је о споменику чији је екстеријер представљао ремек-дело, како по архитектури, тако и по орнаментици.

Делови мермерних украса пронађени у Амфиполису „упутили”” су на музејске колекције широм света и засад је у Лувру, истамбулском археолошком музеју и Гетију пронађено још једанаест делова тих мермерних статуа. Све оне су некада украшавале једну од највећих, до сада откривених, гробница у Грчкој.

Како је објаснио архитекта Микалис Лефанцис, гробница је замишљена тако да је могла да буде место подигнуто у част палог македонског хероја и пророчиште, у које су долазили војници како би сазнали исход битака. И можда је то разлог што су у погребној просторији пронађене кости жене од шездесет година, кости пророчице.

Међутим, како онда објаснити преостале четири особе, чији су посмртни остаци пронађени у истој просторији? ДНК анализом је, наиме, утврђено да је реч о два мушкарца старости између 30 и 45 година, тек рођеном детету и још једној одраслој особи, кремираној много пре смрти жене, мушкараца и детета.

Да ли су ове особе у сродству и да ли је гробница у Амфиполису, у ствари, породична гробница?

„Не треба никако да се зауставимо у тражењу одговора на питања која гробница ’ставља’ пред нас. Изгледа, нажалост, да је научни споразум веома далеко”, прокоментарисао је британски академик и професор античке историје Универзитета у Кембриџу Пол Картлеџ.

Он се осврнуо и на саопштење тима да је гробница подигнута у другој половини четвртог века пре нове ере, изјавивши да би, по његовом мишљењу, подни мозаик, на којем је приказана отмица Персефоне, могао да буде из тог периода, али да је све остало новијег датума.

Доцент Мирко Обрадовић са Одељења за историју Филозофског факултета у Београду истакао је за наш лист да је тешко нешто прецизније рећи док се не објаве прави научни радови у релевантним научним часописима, али да је гробница, највероватније, повезана са краљем Касандром, једним од Александрових наследника.

„У сваком случају, ради се о веома вредном налазу”, закључио је Обрадовић.