Клима се пребрзо мења за живи свет

Истраживање америчких научника, које је обухватило више од 250 биљних и животињских врста, показало је да ће се клима на планети мењати толико брзо да оне можда неће успети да се прилагоде температурним променама и другачијим  обрасцима падавина. Посебно су осетљиви водоземци, рептили и биљке, известио је Би-Би-Си о студији објављеној у једном стручном магазину.

Такође, под већим ризиком су тропске врсте од оних настањених у умереним зонама. Неке животиње ће можда успети да промене станиште да би се избориле са све вишим температурама, али многе друге живе у изолованим областима као што су резервати природе, планине или острва.

Еколози су анализирали колико брзо врсте с временом мењају своје климатске нише (услове које могу да преживе) и која је то стопа у односу на брзину глобалног загревања. Анализирали су 226 популација биљака и животиња, укључујући инсекте, водоземце, птице, сисаре и рептиле.

„Свеукупно, резултати показују да је стопа промене климатске нише много спорија од очекиване брзине климатских промена”, прокоментарисали су Тереза Јешкова и Џон Винс са Универзитета Аризоне.

Сисари и птице имају боље предиспозиције да преживе него водоземци и рептили, јер имају способност саморегулисања телесне температуре, рекао је др Винс. И док неке врсте можда могу да се преселе на веће географске ширине или висине да би преживеле, за многе организме то ће бити немогуће.

На ову опасност је недавно упозорио и Светски фонд за природу у „Извештају о живој планети”, у ком је наведено да се бројност неких врста смањује незапамћеном брзином и да би уколико се нешто не предузме до краја ове деценије могла да се смањи за две трећине у односу на стање од пре пола века. Од 1970. године за 58 одсто се смањио укупан број риба, сисара, птица и рептила у свету. Број слонова је опао за петину за последњих десет година.

Научници са Универзитета Флориде недавно су објавили студију у којој су навели да промењена клима утиче на сваки аспект живота на земљи и да има много скривених промена које су почеле давно а тек сада се виде. На пример, променио се генетски састав појединих врста. Планктонски љускар „дафнија магна” еволуирала је у другој половини 20. века да би могла да се избори са вишим температурама у Великој Британији, а ружичасти лосос је почео раније да мигрира јер је смањена учесталост гена који подстиче каснију миграцију.

Код морских корњача пол одређује температура на којој се чувају јаја. Пошто се из топлијих јаја обично развијају женке, предвиђа се да ће генетска разноврсност у будућности бити угрожена.