​После Лас Вегаса, Конча Буика пева у Београду

Десетак дана након церемоније доделе „Латин Гремија” у Лас Вегасу, где је била номинована за песму године, шпанска певачица Конча Буика поново ће певати у Београду. На новом сусрету са београдском публиком, заказаном за сутра увече у Центру „Сава”, Буика ће представити нови албум „Vivir sin miedo”, објављен прошле године, на ком први пут у каријери пева више на енглеском него на шпанском језику, често мешајући оба.

На седмом студијском албуму свој препознатљиви звук „зачинила” је рокенролом, регеом и електро ритмовима, а обожаваоцима поручила да „живе без страха”, како гласи и наслов плоче.

Певачица, која важи за најтраженију звезду „world music” жанра, деби албум објавила је пре 11 година. У Кончиној музици осећају се различити утицаји, од фламенка и копле, до соула, џеза и блуза, а све то у моћној изведби. Шпанкињу, пореклом из Екваторијалне Гвинеје, а рођену на Мајорки, често су поредили са Били Холидеј или Нином Симон, па и Ејми Вајнхаус, а нису је мимоишле ни многобројне награде, попут „Латин Гремија”:

– Кад сам била мала нико није очекивао ништа од мене, што ми је помогло, јер нисам била под притиском да урадим нешто. Зато све што сам постигла у животу сматрам успехом. Ако унапред знаш шта те чека, онда не можеш да осетиш лепоту онога што је испред тебе – причала је Буика за „Политику” пред први наступ у Београду, на „Гитар арт” фестивалу 2013. године.

Сећала се и како је, отишавши из Шпаније, трбухом за крухом, стигла у Лондон, а онда се запутила „преко баре” у Лас Вегас, где је испекла занат радећи као имитаторка Тине Тарнер у једном од тамошњих казина:

– Тада сам схватила колике су границе људског тела. У Лас Вегасу сам радила као луда. Од 10 ујутру до два иза поноћи у четири шоу-програма и била сам преморена. Нисам никад мислила да је могуће да гласне жице издрже све то.

Признала је и да се, одрастајући на Мајорки, осећала као аутсајдер јер је на том космополитском острву било мало црнаца. Почесто се осећала чудно, као једина црнкиња у аутобусу, биоскопу… Пре неколико година преселила се у Мајами, али опет је, како је истакла, на сунцу, крај воде:

– Осим тога, осећам се привилеговано што могу да одем у било који кутак планете. Ја сам као политичар и ратник, али је битна разлика у томе што су моје оружје ноте, песме, инструменти и што освајам битке које сам започела.

Сарађивала са Педром Алмодоваром

У филму Педра Алмодовара „Кожа у којој живим” Конча је играла епизодну улогу, а отпевала је и две песме. Чувеног шпанског редитеља, у разговору за „Политику”, назвала је дивним, али и помало лудим:

– Када си са њим, осећаш се као код куће јер је он прави слатки дечак. Много сам научила радећи са њим, али и са Нели Фуртадо, Силом или Анушком Шанкар. Имаш неки сан, а онда ти се деси да је на сцени поред тебе Нели. То је магија музике!

Црни рум обавезан за тамнопуту „краљицу фламенка”

Тамнопута „краљица фламенка” Конча Буика је пред наступ у Београду изнела више него скромне захтеве од организатора – у гардероби је за њу обавезан искључиво црни рум. Пред наступ Буика очекује поред црног рума и лимун, ђумбир и лед, чланови бенда желе између осталог хладно домаће пиво, док је од хране читава екипа музичара расположена за пилетину, рибу и/или свињетину са роштиља, уз нагласак да је „домаћа традиционална кухиња добродошла”, али да „ништа не буде превише зачињено”.