Одлука Уставног суда одложила Скупштину АКБ

Скупштина Адвокатске коморе Београда (АКБ), која је била заказана за 3. децембар и на којој је требало да буду изабрани нови председник, потпредседник и органи Коморе, одложена је за другу половину јануара. Како је на данашњој конференцији за штампу рекао председник АКБ Слободан Шошкић, одлагање Скупштине условила је одлука Уставног суда, којом је обустављено извршење свих одлука које би могле да буду донете на основу спорних одредби новог статута.

По том статуту, усвојеном крајем септембра на последњој Скупштини АКБ, подсетимо, адвокатским ортачким друштвима, махом велики канцеларијама са неколико десетина адвоката, који су чланови АКБ, а запослени су у њима и нису њихови оснивачи, ускраћено је право да бирају и да буду бирани у органе Коморе.

– Уставни суд приликом доношења овакве одлуке није био руковођен правом, већ политичким интересима. Одлука, темпирана да буде донета недељу дана пре одржавања избора, које смо једва успели да организујемо с обзиром на узбуркану атмосферу у адвокатским редовима, одложила је одржавање Скупштине. То није урађено случајно. То је морало да буде изазвано нечијим налогом, можда некога из редова великих капиталиста, односно адвокатских ортачких друштава – рекао је Шошкић на конференцији за штампу.

Он је додао да ће се АКБ у поступку пред Уставним судом борити свим расположивим средствима и да ће то бити „веома значајна борба, која ће усталасати не само правничку, већ и ванправничку јавност”. Шошкић је оценио и да нема независности и самосталности адвоката ако се одлука Уставног суда буде спроводила у дело.

– Право адвоката да буде биран у органе Коморе и да бира јесте сталешко право. Адвокатура је независна професија и као таква је дефинисана и Уставом Србије.

Давање могућности запосленима у ортачким друштвима, који немају адвокатску самосталност јер примају плату од својих послодаваца, заправо је мајоризација великих канцеларија – оценио је председник АКБ.

Секретар Управног одбора АКБ Небојша Авлијаш оценио је да је Уставни суд овакву одлуку донео „зачуђујуће брзо” јер, како је рекао, ова правосудна установа до данас није одлучила о иницијативама које су још 2014. године поднете поводом доношења Закона о нотарима.

Члан УО АКБ Владимир Петровић изразио је бојазан да би, ако се не потврди одредба 34. Статута, велике канцеларије могле да буду продате страним купцима, чиме би наши „млади правници могли да постану њихови најамници”.

На крају конференције за реч се јавио и Милинко Трифковић, председник изборне комисије која је састављала бирачки списак, тврдећи да је током тог процеса на њега вршен притисак из великих адвокатских канцеларија, да је исмеван на друштвеним мрежама и да због тога подноси оставку.

Он је рекао и да су „ван јединственог бирачког списка” остали само они који се за своја права нису ни интересовали.

Оцена уставности

Управа АКБ најавила је да ће Уставном суду поднети захтев за оцену уставности члана 67. Закона о адвокатури, којим је омогућено запошљавање адвоката у ортачким друштвима, што је, према њиховом мишљењу, супротно Уставом прокламованој независности адвокатуре.