СНС у предсобљу европских рођака

„Добродошли у породицу”, порука Европске народне партије (ЕПП) упућена СНС-у поводом пријема у ову организацију, можда значи да су владајућој странци отворена многа врата, али напредњацима, бар према оцени аналитичара и досадашњим искуствима српских странака, тек предстоји борба за утицај у овом европском страначком клубу.

Можда би они помало злуради могли да кажу да је СНС сада ближи ЕУ него Србија, али сам Александар Вучић недавно је поручио да је улазак његове странке у ЕПП важан и за земљу, „јер је једна од најзначајнијих партија на добром месту етаблирана”. На том путу СНС је добио подршку и Савеза војвођанских Мађара, до сада јединог члана ЕПП-а из Србије, од када је Г17 нестао са политичке сцене.

Али негативно искуство једног бившег члана европских „напредњака” – ДСС-а, који се са „породицом” раздружио због несугласица са многим „сестринским” партијама, пре свега због питања Косова, потврђује да ће напредњаци пажљиво морати да граде позиције у овом елитном клубу.

Један од најосетљивијих задатака могао би да буде однос са Хрватском демократском заједницом, која је једина била уздржана приликом последњег гласања за пријем СНС-а у ЕПП, а раније је и блокирала тај приступ.

Управо због „пропуштања” напредњака хрватски премијер и лидер ХДЗ-а Андреј Пленковић пре неколико дана у Сабору се нашао на жестоком удару опозиције. Правдао се како су делегације ХДЗ-а долазиле у Београд да са СНС-ом усаглашавају принципе. Рекао је и да је СНС само придружени члан, што је статус намењен партијама из земаља ван ЕУ, и да напредњацима, као и Србији, тек предстоји пут до пуноправног чланства.

Баш је блокада иза које стоје идеолошки „рођаци” из региона помињана и као разлог што данас друга странка у Србији – СПС, годинама чека пред вратима европске Социјалистичке интернационале (СИ), а социјалисти су некада тврдили да их у тој интеграцији спречава и ДС, тада под вођством Бориса Тадића. Биланс је да, осим СНС-а и СВМ-а у ЕПП-у, Србија у европским страначким друштвима данас има и ДС у СИ и Партији европских социјалиста (ПЕС), као и ЛДП Чедомира Јовановића у Партији европских либерала, демократа и реформиста.

На питање колико су оваква чланства значајна, аналитичар Драгомир Анђелковић одговара да све зависи од тога колико је нека странка способна да га искористи.

„Ако се СНС потруди на свим нивоима, а не да тај посао препусти само Вучићу, може да постигне нешто и за Србију. Наравно, то повезивање не би требало извести тако да други овде остварују штетан утицај. Партија Виктора Орбана у ЕПП-у је пример да може да се води другачија политика, битно независна од главне странке ове групације – немачке Хришћанско-демократске уније”, оцењује Анђелковић.

Аналитичар Милан Николић такође верује да пријем СНС-а у ЕПП може да буде користан, али да се много шта може учинити и у билатералним контактима.

„Вучић и ради на добрим односима с Ангелом Меркел и њеним ЦДУ-ом. А у савезима као што је ЕПП најважније је да се постигну неке демократске тековине и да се странка ’избруси’ у легитимној борби. Ту је и лобирање за националне интересе, што Србији значи, јер је дуго представљано како гуши мале народе око себе. Чак и кад је наша територија, као у случају Косова, фактички отета”, оцењује Николић.

Управо је Космет разлог због којег у ДСС-у ни данас не верују у значај ЕПП-а.

„Однос ДСС-а и ЕПП-а може се свести на три речи: били, видели, напустили. За нас је ЕУ још тада постала мртав пројекат, у форми нуђеној Србији, и нисмо били за октроисане евроинтеграције. А Г17 се тада грчевито борио да постане члан. Сада Г17 више не постоји, па можда исто тако за неку годину неће постојати ни Европски парламент у данашњој форми”, истиче за „Политику” потпредседник ДСС-а Мирослав Петковић, додајући да се они ослањају на билатералне контакте с европским партијама.

Драгомир Анђелковић верује да је чврста позиција ДСС-а у своје време била исправна.

„Али кад је већ тај став анулиран државном политиком после 2008, сада смо у позицији када би СНС у ЕПП-у требало да проба нешто да уради на други начин. Нарочито док се мењају и Европа и свет”, закључује Анђелковић.

У доба обрта на глобалној сцени од евроинтеграција не одустаје ни партија шефа дипломатије Ивице Дачића.

„Посланици СПС-а активни су у Савету Европе и Европском парламенту. Председник СПС-а недавно је говорио о ометању евроинтеграција социјалиста као о рефлексији унутрашње политике у Србији. Али у међувремену је дошло до одређених промена. Очекујемо да се наш статус ускоро регулише и на томе у ПЕС-у ради потпредседник СПС-а Бранко Ружић. Верујемо да смо подједнако неопходни њима колико и они нама”, истиче за наш лист Наташа Гаћеша, генерални секретар СПС-а.