Рибе се сетимо само за време поста

У току Божићног поста, а посебно на Бадње вече, већина грађана Србије поједе бар парче рибе – морске, оне из конзерве, димљене, слатководне... Из рибарница их свакодневно маме пастрмка, шаран, сом, лосос, али и замрзнута скуша, ослић, шкарпина… Због слабије платежне моћи има и оних који заобилазе продавнице или проверене пијачне тезге код овлашћених продаваца, већ димљену или свежу рибу пазаре на улици или код непознатих аласа. То је, упозоравају лекари, ризично јер свежа риба треба да се набавља искључиво на местима где постоје правилни услови за њено чување. Тротоар, гепек, склепана тезга – то свакако нису.

– Свежа риба мора да има црвенкасте шкрге, крљушти које су светле, чврсте и не отпадају, бистре очи... Рибље месо мора да буде нелепљиво на притисак прста, чврсто и еластично. Никако не сме да има непријатан мирис. Рибу треба чувати у леду и не треба је излагати топлоти – објашњава др Весна Пантић-Палибрк из јединице за унапређење исхране у Заводу за јавно здравље Београда, подсећајући да се у појединим случајевима симптоми тровања поквареном рибом јављају веома брзо после конзумације. Повишена телесна температура и стомачне тегобе најчешћи су и први знаци тровања рибљим месом.

Срећом, на нашем тржишту риба је доброг квалитета. Замрзнута, која се продаје на овдашњем тржишту, пореклом је из увоза. Традиционално, најчешће стиже из Чешке, Мађарске и Хрватске. У Министарству пољопривреде и заштите животне средине подсећају да је у објектима регистрованим за промет рибе, а то су самопослуге, продавнице деликатеса и рибе, угоститељски објекти и пијаце, током редовне и акцијске контроле у овој години уклоњен 791 килограм рибе и производа од рибе.

– Минуле године ван промета је стављено 11.714 килограма свеже и прерађене рибе – додају у Управи за ветерину.

Да је светска понуда рибе на тржишту у порасту, и то захваљујући гајењу рибе у аквакултури, истиче Милан Балтић, професор Факултета за ветеринарску медицину.

– Потребе за рибом расту због повећања броја становника у свету, али и сазнања о њеном значају у исхрани људи. И код нас расте производња рибе, превасходно захваљујући интензивирању производње, односно употреби квалитетније хране за рибу. Просечан становник Србије годишње поједе осам килограма рибе, што је упола мање од светског просека. Има и земаља са далеко већом потрошњом. У Јапану тако сваки становник поједе више од 60 килограма годишње – подсећа проф. Балтић, додајући да на нашем тржишту има више рибе из увоза, замрзнуте и оне из конзерве, него домаће.

Разлози за малу потрошњу су бројни, а најважнији су недостатак навике, неадекватна понуда (домаћа риба је неочишћена), слаб избор и неразноврсна понуда, нарочито свеже рибе...

– Риба на тржишту требало би да буде очишћена и упакована или вакуумирана, маринирана, па упакована. Тако би била лакша за припрему. Притом, било би добро да декларација садржи и упутство за припрему – набраја проф. Балтић, и подсећа да су препоруке да се риба конзумира два пута недељно. Од домаћих, он саветује да се једу свежи шаран и пастрмка, а од увозних замрзнута скуша, конзерве туњевине и сардина.

Стручњаци подсећају и да би сваки купац пре него што одлучи да купи замрзнуту рибу требало да провери да на њој нема сасушених места од замрзавања, посебно у рубним деловима. Код ослића се то најчешће појављује у пределу где је одсечена глава. Ако је тај део постао жут и изгледа сунђерасто, значи да риба више није свежа, а што је ова намирница дуже чувана, имаће и више воде. Рок трајања зависи од паковања, врсте и од тога како је чувана. Бела риба, као што је ослић, поснија је и може да се чува и до годину дана. Плава је маснија и препорука за чување је шест месеци, али може и дуже, у зависности од поступака после улова.

У Србији се риба највише гаји у шаранским и пастрмским рибњацима, под којима је око 14.500 хектара, али је у функцији десетак хиљада хектара. У њима се годишње произведе око 8.000 тона шарана.

Потенцијал за повећање производње рибе у Србији није мали, а однедавно и држава субвенционише узгајиваче рибе, истина, са само 10 динара по килограму произведене рибе, подсећа Крум Анастасов, председник групације за рибарство Привредне коморе Србије и директор рибњака „Капетански рит”.

– Новчани подстицаји могли би да буду већи јер, примера ради, наши суседи из Хрватске добијају осам пута веће субвенције за извоз рибе него произвођачи из Србије. Њима следује око 80 динара по килограму рибе – каже Анастасов.

Домаћим произвођачима додатни проблем представља и ниска цена рибе на тржишту због учесталих акција великих трговинских ланаца.

– Шаран привлачи купце, посебно у време поста, а трговински ланци некако нелогично спуштају цене, чиме угрожавају мање, породичне рибарнице – сматра Анастасов, подсећајући да је у току прошле године у Србији затворено око 15 одсто рибњачких површина.

Потенцијал за повећање домаће производње је огроман, а у Србији се тренутно производи око 1.650 килограма по хектару годишње. Произвођачи који користе додатну, квалитетнију храну могу да очекују и већу производњу.