Возачи на нишану

Нацрт закона о безбедности саобраћаја који се спрема већ две године, предвиђа пооштрене новчано и затворске дуплиране казне. Једна од нових одредаба које су највише узбуркале јавност јесте да се возачима који буду ухваћени са више од два промила алкохола у крви одузимају аутомобили. Полиција би на лицу места трајно одузимала возила, без обзира на то да ли је ухваћени пијани возач власник аутомобила или је то неко други. Одузета возила би се потом продавала на аукцији, а новац би био уплаћиван на рачун фонда за безбедност саобраћаја. Само у случају да је возило изнајмљено или ако је украдено враћа се власнику. Питање је, веома важно, зашто су рентакар аутомобили изузети из ове казне, а нису још неке категорије службених возила.

За употребу мобилног телефона током вожње предвиђена казна је двоструко већа него досад – 10.000 динара. Возачи који су на пробној вожњи не смеју да користе ни „хендс фри” уређаје.

За невезивање сигурносних појасева казна је удвостручена и новим предлогом је предвиђено да тај прекршај буде 10.000 динара. За употребу антирадарских уређаја у возилима запрећена је казна од 20.000 до 40.000 динара.

Измене Закона о безбедности саобраћаја предвиђају да се казне за невожење детета у седишту повећају и да буду и до 120.000 динара. Сада је казна за овај прекршај од 15.000 до 30.000 динара, или 30 дана затвора. Према новом закону, на предњем седишту неће смети да се вози дете млађе од 12 година, нити особа која не може да управља својим поступцима. Нови закон, за разлику од претходног, наводи да свако дете ниже од 135 центиметара мора да буде везано у одговарајућем хомологованом безбедносном дечјем седишту. Пролазак кроз жуто и црвено светло, биће новчано кажњен до 30.000 динара или затвором до 30 дана. За прелаз преко пешачког прелаза на којем се налази пешак, следи затвор најмање 15 дана… Ове казне биће још ригорозније ако је чињењем ових прекршаја изазван удес.

Реакције грађана на ове написе, на друштвеним мрежама и порталима биле су оштре, а и заједљиве. Највише је коментара типа да је апсурдно одузимање возила због пијанства возача а да му возачка дозвола остаје. „Сешће у друго возило, па ће опет бити опасан…” и „шта ако возач ГСП-а буде ухваћен, одузеће му аутобус…” Или, како да се детету утврди на лицу места да ли има 11 или 13 година ако је високо 134 центиметра, а нема при себи ђачку књижицу или крштеницу… а ни полицајац нема у обавезној опреми метар за мерење…

Ове измене и допуне закона наводно ступају на снагу већ 1. јануара а као творац нацрта се наводи Министарство грађевине, саобраћаја и инфраструктуре.

Трагајући за одговором докле се дошло у процедури, обратили смо се службама за односе са јавношћу овог министарства, али и МУП-у, Народној скупштини и Агенцији за безбедност. Остали смо без конкретног одговора јер је реч о „сировом материјалу”, нацрту радне групе министарства, који тек треба да буде изнет на седницу владе, па да о томе она заузме став, потом да пречишћен, иде на јавну расправу, па кад све то прође и ако прође, као предлог измена да иде у српски парламент где ће га размотрити посланици, наравно са свим амандманима. Зато нацрта нема истакнутог на сајтовима ових српских државних институција, а сви које смо питали, закључују да је „процурео” тако што су га поједини чланови радне групе пре времена пустили у медије.

На разним ТВ каналима само два члана радне групе Министарства грађевине, саобраћаја и инфраструктуре појављују се и промовишу тај нацрт, пензионисани професор Саобраћајног факултета Милан Вујанић и правник Дамир Окановић. Обојица су председници невладине организације, групе грађана под називом Комитет за безбедност саобраћаја. Ово приватно удружење звучног имена има сајт који је последњи пут ажуриран 2013. године.

Бранећи своје идеје објашњавају да се тако кажњава у Америци, Јапану, Аустралији, али их демантују коментари наших људи из тих земаља, па тако на пример Вујанић када говори о одузимању возила више не наводи да је тако у САД, него у Калифорнији, прећуткујући податак да је то само у случајевима када пијани возач скриви несрећу у којој има настрадалих. Окановић прича јавно „да у Аустралији позивају возача коме су одузели возило да присуствује гужвању и рециклажи, а овде предлаже продају на аукцији. Вујанић свој став брани тиме да се и сада у Србији одузимају аутомобили ако на пример полиција пронађе у њима килограм кокаина. „То је предмет извршења кривичног дела”, каже он.

Познати адвокат Тома Фила пак тврди да би та мера била против Устава Србије. Приватна својина је неприкосновена, осим ако није стечена криминалним радом, и тако онда може да се одузме. Казна за прекршај иде „ад хоменим” по човеку, а не по имовини. Фила илуструје овај апсурд примером: један човек осуђен је за силовање и судија је пресудио да му се одузме аутомобил, јер да га није имао, не би отишао да силује ту девојку. Наравно да му та одлука није прошла на вишој инстанци. Ово је сличан апсурд – наводи познати адвокат.

Радна група је предлагала и да се санкционишу медији који у својим програмима пуштају прилоге, филмове и емисије где пијанци возе пребрзо, али после духовитих јавних критика одустала је од те намере. Нико наравно не узима у заштиту пијане и бахате возаче, али је само питање како их делотворно казнити а и превентивно деловати. Ова „још сирова” решења показују све само не то.

О казнама у другим земљама

Казне у свету, посебно за вожњу у пијаном стању и прекорачење брзине, прилично су високе, а у зависности од тежине прекршаја и угрожавања осталих учесника у саобраћају крећу се од 20 па до неколико стотина, чак и хиљада евра. У Хрватској је казна за више од 1,5 промила алкохола у крви до 1.500 евра.

У Грчкој се за прекорачење брзине преко 40 километара на час плаћа 155 евра. За невезивање појасева Грци ће вам узети 83 евра, а за пролазак кроз црвено светло 167 евра. Вожња у пијаном стању у Грчкој се кажњава 625 евра ако је тај проценат већи од 1,1 промила.

Фински богаташ за прекорачење брзине од 23 километра добио је казну мало вишу од 54.000 евра, будући да је у овој земљи прописано да се висина казне у саобраћају одређује у складу с врстом прекршаја, али и у складу с примањима. У пракси то значи да богатији плаћају више, а сиромашнији мање. То код нас није изводљиво јер се приходи у пракси веома тешко утврђују.